У тој деценији Комисија је, оцењују економисти, постала препознатљива по стручности, незавиности и ауторитету, и на добром је путу да по респектабилности достигне тела која у неким државама постоје знатно дуже.
– Највећи изазов, а уједно и приоритет Комисије за заштиту конкуренције је како препознати и обезбедити доказе за поступак испитивања повреде конкуренције на тржишту Србије. У том смислу, циљ нам је постизање што веће ефикасности у борби против оних који крше правила конкуренције – каже у разговору за „Дневник” др Милоје Обрадовић, председник Комисије за заштиту конкуренције. – Важно је и да јавност зна који је мандат Комисије за заштиту конкуренције. Ту, пре свега, мислим на саме учеснике на тржишту, али и на потрошаче као купце или кориснике услуга, јер, у крајњем исходу, сваку повреду конкуренције плаћају управо они – кроз више цене производа, смањену понуду или њен лошији квалитет. Иначе, мора се знати и то да Комисија не штити конкуренте, него конкуренцију на тржишту.
За протеклих десет година Комисија за заштиту конкуренције је кроз праксу увидела и неке недостатке постојећег закона. Какви недостаци су уочени и како ће они бити отклоњени у новом закону?
– Постојећи закон је већ у великој мери усаглашен са правним тековинама Европске уније. Ипак, желимо да будемо проактивни и, у том смислу, идемо у корак са свим унапређењима права заштите конкуренције коју спроводе они чија је традиција у области политике заштите конкуренције значајно дужа од наше. Подсетићу на то да је Србија имала закон из 2005. који је регулисао политику заштите конкуренције, да је 2009. донет сасвим нови Закон о заштити конкуренцији који је надлежност спровођења политике зашите конкуренције у потпуности поверио Комисији.
Овај пропис додатно је унапређен изменама из 2013. Те промене су представљале процес правне хармонизације, како на плану дефинисања концепта заштите конкуренције, тако и у погледу успостављања значајних правних института као што су и ненајављени увиђај или „покајнички програм“. У сваком случају, идеја нам је да одредбе новог закона прецизније уреде поступак пред Комисијом, што би резултирало и ефикаснијом применом Закона. Наша замисао је да он буде резултат широке расправе и нових идеја, како од стране стручне јавности, учесника на тржишту и невладиног сектора, тако и свих оних који могу да допринесу квалитетним законским решењима.
На које све иницијативе за процену конкуренције на тржишту реагује Комисија?
– Комисија реагује на сваку поднету иницијативу за покретање поступка. Неке иницијативе су основане, па Комисија може да покрене поступак, а неке се након анализе одбацују, јер стручна службе Комисије констатује да не представљају повреду конкуренције. Важно је знати и то да иницијативе поднете Комисији могу бити и анониме, као и да сваки подносилац, уколико жели, има обезбеђену заштиту. Подносиоци иницијативе могу бити правна и физичка лица, удружења...
Колико је случајева постојања картелских споразума имала Комисија?
– Неки од тих поступка су још увек у току, па не могу да изнесем тачан број... Први потврђен случај је био 2007. Реч је о споразуму између такси превозника о примени јединствене цене такси услуга. Касније су вођени и окончани случајеви картела у области осигурања, друмског превоза путника, набавке спортске опреме. Имали смо и откривене картеле у јавним набавкама, када су намештане понуде. Данас ће ретко ко отворено правити картелске договоре, већ су учесници међусобно чврсто интересно повезани. Зато се они сматрају најтежим за доказивање. Најефикаснији је начин када имате информације директно од неког од учесника картела. Наш закон предвиђа да може бити ослобођен плаћање новчане казне учесник у картелу ако први пријави недозвољено договарање, под условом да није инцијатор картела. То је пракса свуда у свету Нои, бар за сада, у пракси најчешће Комисија сама прикупља доказе на основу којих утврђује постојање картела.
Тек прошле године Комисија је први пут ненајављено ушла у неке компаније јер је имала довољно информација о могућим повредама конкуренција. Да ли је то један од начина да се брже спроводи заштита од конкуренције?
– Да, Комисија је лане први пут користила ненајављени увиђај, тј. улазак у просторије учесника на тржишту ради прикупљања доказа. Томе су претходиле стучне обуке службених лица овлашћених да врше увиђај. То није ни мало једноставна операција. Уз дискрецију, потребно је врхунско знање и обученост. Ненајављени увиђај је само један од законом предвиђених инструмената за утврђивање повреде конкуренције и примењује се када Комисија претпоставља да може доћи до уништавања доказа о повреди конкуренције. Поред ненајављеног увиђаја постоји и, као што сам већ навео „покајнички програм”.
Комисија поседује најсавременију форензичку опрему потребну за утврђивање повреде конкуренције. Колико јој она користи?
– Она значајно олакшава проналажење доказа о повреди конкуренције. Помоћу ње је могуће извршити анализу и прикупљање електронских података код учесника на тржишту за кога се сумња да је извршио повреду. Користи се најчешће приликом ненајављених увиђаја, а за употребу форензичке опреме и софтвера службена лица Комисије су прошла посебне тренинге.
Љубинка Малешевић
Неправилности у јавним набавкама
Комисија води и поступке због намештања понуда при јавним набавкама. На какве неправилности у тим поступцима наилазите?
– И та област спада у приоритете у активностима Комисије, с обзиром да повреде у тој области значе ненаменско трошење новца свих пореских обвезника. Када је у питању намештање понуда у јавним набавкама, морам признати да је лепеза незаконитог понашања широка – од договарања услова, преко договарања цена, до договарања учесника о наступу у јавним набавкама, али је циљ увек да се елиминише конкуренција која треба да обезбеди нижу цену и одговарајући квалитет.
