Највеће складиште житарица на јужном току Дунава

 складишни простор с речном луком укупног капацитета 30.000 кубика. Компанија је, по речима директора Владислава Недића, тренутно у фази израде система за утовар у бродове, а након тога следе и нове инвестиције.

– У силосима је већ могуће ускладиштити робу – житарице и уљарице – објаснио је Недић. – Друга фаза изградње складишног капацитета, која предвиђа још око 70.000 кубика складишног простора, планирана је за крај ове године или почетак наредне. Изградња сило-порта допринеће значајном повећању прихода. Раст прихода очекујемо првенствено због услуга које ће сило-порт пружати корисницима, као што су складиштење, сушење и утовар робе у бродове. Егзактну пројекцију повећања прихода није могуће дати, али су наша очекивања да ће они порасти око 30 процената.



Та компанија из Бачког Петровца у јануару прошле године започела је изградњу силоса с речном луком у Беочину, капацитета око 30.000 кубика с комплетном опремом, која подразумева пријем, складиштење, претовар и сушење зрнастих пољопривредних култура. Укупна вредност пројекта је око пет милиона евра, а даљим ширењем капацитета та инвестиција ће по складишном обиму постатити једна од највећих на јужном току Дунава. Сило-порт је изграђен на два хектара, а купљен је у бизнис-парку фирме „Лафраж–БФЦ”. По завршетку друге фазе пројекта, сило-порт у Беочину постаће највећи на речном току Рајна–Мајна–Дунав, с изузетком Ротердама.



У беочинском сило-порту складиштиће се ратарске зрнасте културе као што су пшеница, соја, јечам, сунцокрет, уљана репица. Оне ће се потом бродским путем извозити у луку Констанца, одакле ће прекоокеанским бродовима одлазити на нова тржишта, а компанија „АгроГрња” ће, захваљујући том сило-порту, међународну трговину житарицама подићи на виши ниво. Значај те инвестиције је и у томе што у последњих неколико деценија на јужном току Дунава није изграђен ниједан сило-порт.



– Коришћењем речног транспорта убрзаће се процес допремања робе од произвођача до купца, а повећаће се и волумен извоза. За српски аграр, којем је држава смањила финансијске подстицаје, такав пројекат је од великог значаја, а највеће бенефите донеће пољопривредницима на територији Бачке и Срема. Да би извоз речним транспортом био у потпуности искоришћен, неопходно је да се поклопи неколико фактора – оптималан водостај Дунава, оптималне цене које се могу постићи током извоза и оптимални вишкови житарица и уљарица на домаћем тржишту. Уколико један од тих елемената недостаје, транспорт, односно извоз, не функционише – објаснио је Недић.



Љ. Малешевић

Бесплатни савети стручњака



Не само да су пољопривредници Бачке и Срема добили могућност за квалитетно складиштење, чување и продају својих производа већ им и тим стручњака компаније „АгроГрња” помаже саветима о агротехници и правилној употреби ђубрива. Уз све то, речни транспорт је један од еколошки најприхватљивијих видова превоза робе, па самим тим доприноси очувању животне средине.