Највећи играч који је стигао у Србију обара и нама камате

 кинеској државној банци, Бенк оф Чајна.  Кинеска страна је добила прелиминарно одобрење те је прва фаза за формирање те банке већ окончана. У наредном периоду НБС ће тој банци дати дозволу за рад, а на основу захтева који је кинеска страна дужна да поднесе у року од 60 дана. Зато се може очекивати да се врата те моћне финансијске институције код нас отворе у првим месецима наредне године те да та кућа и званично почне пословање у нашој земљи. Од кинеских банкара очекују се повољније услуге и пре свега ниже камате.

У Србији послују банке из најразвијенијих земаља Евроспке уније. Међутим, ниједна од њих није тако респектабилна као поменута кинеска. Она спада међу првих пет у свету по вредности тржишних трансакција. Од већих банака тог типа које су у врху у свету ту је Група Креди агрикол, која је по већини параметара трећа у Европи а десета у свету. По јачини и квалитету услуга које пружају ту су још групе Уникредит и Интеза те Сосијете женерал, које послују и на нашем тржишту.



Кинеска банка овде отвара регионални центар. То значи да ће из Србије кинеска страна покривати и послове на Балкану те у Западној и Источној Европи.Откуд Кинези код нас и шта можемо очекивати у наредном периоду?О томе професор с Београдске банкарске академије др Бранислав Живановић каже:



– Бенк оф Чајна је крупан играч – истиче наш саговорник. – Ми с кинеском страном имамо добру привредну и политичку сарадњу, заједничка улагања типа yоинт венчер, а долазак банке је уобичајне след догађаја када се пословна сарадња развија. Зато не треба да чуди што су они брзо добили од НБС-а одобрење за гринфилд инвестицију код нас – реч је о великој и респектабилној банци.



Све банке, било да су основане страним капиталом или домаћим, могу очекивати да се конкуренција на тржишту заоштри. Како ће се то одразити на понуду банкарских услуга?

Живановић наглашава је у свету присутна општа тенденција пада каматних стопа. Наше банке су преликвидне. Камате већ падају, а то ће се, извесно, наставити и у наредној години. То је начин да се пласира вишак ликвидности које домаће банке имају. Присуство кинеских банкара ће то подстаћи. Кинеска страна има јефтине изворе, а осим тога, исти ти извори су огромни, непресушни.



Другим речима, банкама које послују на нашем тржишту долази оштра конкуренција, а на корисницима банкарских услуга је да искористе све погодности које она доноси, било у области пословања с привредом или са становништвом.



Д. Вујошевић

 

Домаћи капитал има шта да покаже

Долазак Бенк од Чајна није једина новина која се очекује на нашем тржишту у догледно време. У другом случају у главној улози је домаћи капитал. Директна банка, која је сто досто у власништву српског капитала, купила је Финдоместик банку у Србији. Финдоместик је код нас почео да послује 2006. године, а део је БНП Парибас групе, али се на нашем тржишту нису позиционирали како су желели.



Продаја је најављивана већ неколико година, а као најозбиљији купац помињана је мађарска ОТП банка. До трансакције није дошло, а банку су купили домаћи бизнисмени Андрија Јовановић и Бојан Миловановић. Они су били познати као власници чипсаре „Марбо продукт”, коју су пре неколико година продали компанији „Пепси”. Ове године купили су Кредитну банку Марибор, са седиштем у Крагујевцу, а сада улазе у Финдоместик.