Намети на најнижу зараду међу највишима у Европи

Захтев „Мреже за пословну политику” новом министру привреде Горану Кнежевићу да се, као три кључне реформе,

смање порези и доприноси на зараде и уведе прогресивно опорезивање зарада, није ништа ново, пошто то привредници траже неколико година. НАЛЕД је у анализи о пореском оптерећењу рада у Србији, упоређујући га с нивоом у земљама Еевроспке уније, закључио да није изнад европског просека, али да јесте када је у питању опорезивање најниже зараде. Србија је, по студији Светске банке, на петом месту међу европским земљама по висини пореског оптерећења најнижих зарада. У извештају НАЛЕД-а истиче се и да је порески систем у Србији најмање прогресиван у Европи, а проблем би се могао решити увођењем прогресивнијег система опорезивања рада, што би смањило пореско оптерећење најнижих зарада.

Пореско оптерећење просечне зараде у Србији је, тврди се у извештају НАЛЕД-а, нешто испод европског просека, али и поред тога постоје добри разлози да се оно још смањи. Смањење пореског оптерећења рада смањује јединичне трошкове рада, што, опет, смањује трошкове производње и чини српске производе конкурентнијим и на домаћем и страном тржишту. Такође, сматрају привредници окупљени у НАЛЕД-у, смањење опорезивања рада чини радну снагу у Србији јефтинијом, што запошљавање додатних радника чини привлачнијим те може позитивно утицати на смањење велике незапослености у Србији.

Смањење трошкова радне снаге повећава конкурентност Србије у односу на друге земље када је у питању привлачење страних инвестиција, а српско тржиште, генерално, постаје привлачније за стране инвеститоре. Оцењује се и да би смањење пореског оптерећења рада знатно допринело смањењу сиве економије, чије би увођење у легалне токове повећало пореске приходе. У извештају се истиче да емпиријска истраживања у Србији, али и другим земљама Источне Европе, указују на то да је степен утаје пореза и сиве економије најприсутнији код скривених прихода од рада, односно нерегистроване зараде. Смањење пореског оптерећења рада учинило би избегавање плаћања пореза и доприноса мање привлачним за послодавце радника који нису пријављени и за које не плаћају никакве доприносе и порезе, такозвани рад на црно, док би истовремено било теже оправдати такво поступање газде пред запосленима, који због тога уживају мање садашње и будуће бенефиције. Избегавање плаћања пореза и доприноса на зараде би тако постало и друштвено мање прихватљиво.

Прогресивно опорезивање рада је најбољи начин да се смањи пореско оптерећење најнижих зарада. НАЛЕД указује на то да је у свим развијеним земљама главни инструмент прогресивног опорезивања рада порез на зараде јер је кроз њега најлакше увести различите стопе опорезивања за различите нивое примања.

У систем социјалних доприноса тешко је увести прогресивност јер су они предвиђени да буду пропорционални, а не редистрибутивни. Указује се на то да систем опорезивања минималне зараде заправо дестимулише послодавце да пријављују раднике јер треба више да плате за порезе и доприносе него што је плата коју ће запосленом дати на руке. С друге стране, сматрају у НАЛЕД-у, могао би се отворити простор за пријављивање радника на фиктивно ниске плате, што многи послодавци већ и раде, а радницима на руке исплаћивати нерегистрована примања. Да би се то спречило, непоходно је појачати рад надлежних инспекцијских органа.

Љ. Малешевић

 

Додатни приходи за смањење рупеу буџету

У НАЛЕД-у су свесни тога да би држава смањењем пореског оптерећења рада направила „рупу” у буџету и да би дефицит, као и јавни дуг, био још већи, па истичу да је због тога потребно наћи начина да се та мера неутралише, односно да нема негативан ефекат. То би значило да би морало да се компензује додатним приходима од неког другог вида опорезивања, а као могуће решење НАЛЕД предлаже додатно опорезивање потрошње, имовине, добити...

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести