студија Европског института за брендове „Вредност брендова 2016”. То енергетско пиће вредно је 15 милијарди евра и тиме је далеко испред других брендова Аустрије. Након „Ред Була” је пласиран „Сваровски”, с вредношћу бренда од 3,4 милијарде евра, док је на трећој позицији „Новоматик” с вредношћу бренда од 2,9 милијарде евра.
Србија, по оцени сарадника Института за тржишна истраживања Саше Ђоговића, нема светски познате брендове па се због тога и не може знати колика би вредност најпознатијег српског бренда била.
– Имамо ми своје брендове, али они су више регионални него глобални – рекао је за „Дневник” Ђоговић. – Код нас и у региону сасвим сигурно има српских брендова који се издвајају, а доказ за то је „Плазма”. Међутим, српске брендове тешко је наћи ван региона и свакако се он не могу упоређивати с глобалнима, који су присутни широм света.
Привредна комора Србије већ годинама организује акцију „Најбоље из Србије”, у оквиру које се бирају најбоље домаће робне марке. Управо ти избори показују да оно чиме се ми дичимо, јесте и није наше. Наиме, иако се представљају српским именима и важе за домаће производе, многи од најрекламиранијих производа, како у Србији, тако и региону, то нису.
Чувене „Штаркове” производе „Чоколадну бананицу”, чоколаду „Најлепше жеље”, „Смоки”, „Пприма штапиће” купио је хрватски бизнисмен Емил Тедески. Његова је и популарна паштета „Агрета”, као и вода „Паланачки кисељак” и „Гранд кафа”. Сладоледе „Фриком” купио је Ивица Тодорић, власник хрватског „Агрокора”. Он је власник и познатог јестивог уља „Дијамант”.
Компаније „Имлек”, „Бамби” и „Књаз Милош“, с можда и најчувенијим срспким брендовима, лане су добиле нове власнике – инвестициони фонд „Мид Еуропа партнерс” из Лондона, заједно с коинвеститорима.
„Мид Еуропа партнерс” је највећи инвестициони фонд у Централној и Источној Европи, с великим искуством у развоју пословања компанија у које инвестира и представљаће, заједно с коинвесторима, значајну подршку за даљи развој „Имлека”, „Бамбија” и „Књаза Милоша”. У свом инвестиционом тиму за у трансакцију, „Мид Еуропа партнерс” је окупила и Европску банку за обнову и развој (ЕБРД), као и Андреја Јовановића у својству инвеститора и локалног партнера.
Брокерски стручњак Ненад Гујаничић објашњава за „Дневник” да је тешко рећи колика је вредност српског бренда јер је предуслов за такву оцену то да су највеће компаније које га производе – на берзи, а то овде није случај.
– Компаније које имају највеће светске брендове налазе се на берзама и имају сопствену тржишну вредност свог најпознатијег и најпродаванијег производа – каже Гујаничић. – То је добра полазна оцена за процену колико кошта сваки бренд појединачно. Овако, можемо само нагађати јер компаније о којима бисмо могли говорити да имају српске брендове нису на берзи. Свака компанија има некакву вредност па уколико се она котира на берзи, она има тржишну вредност, која је најбоља мера вредности. Осим што компанија има људство, капитал, машине које вреде, она има и те нематеријалне вредности као што су брендови. Тешко је дати одоговор на питање, рецимо, колико вреди бренд МТС домаћег „Телекома”. Јесте МТС бренд, али да је та компанија на берзи, могли бисмо процењивати укупну њену вредност и рећи да је део те вредности и бренд МТС.
У Заводу за интелектуалну својину објашњавају да ниједна институција не региструје брендове јер је то више маркетиншки термин, али производи са заштићеним ознакама порекла свакако би у то спадали. То би пак значило да су српски бреднови и фрушкогорски „бремет”, слатко вино које се пило на двору Марије Терезије, лексовачки ајвар и хомољски мед јер они јесу домаћи производи са заштићеним пореклом. Осим њих, на националном нивоу, у Заводу за интелектуалну својину, као производи са заштићеним пореклом су ужичка пршута и сланина, сремски кулен, кобасица и салама, пожаревачка салама, ртањски чај, хомољски сиреви, банатски ризлинг, јагодинска ружица, косовско вино, кладовски кавијар, пиротски ћилим, неколико минералних вода, футошки купус, ариљска малина, ваљевски дуван-чварци...
Љ. Малешевић
Регионална мера
Стручњаци су уверени у то да нема међународно познатих брендова без доброг маркетинга, али да њега нема без великог маркетиншког буyета компаније. Пошто компаније у Срибије не издвајају велике суме новца за маркетинг у другим државама, осим у региону, српски брендови могу се мерити само регионално. По резултатима истраживања које је недавно спровела агенција „Валикон”, „Милка” и „Кока-кола” су водећи глобални брендови у свим земљама у региону, а на ранг-листи су се међу првих десет нашла и два српска бренда – „Смоки” и „Јафа”. Истраживање је показало да су словеначки бреднови на локалном тржишту јаки у категорији сокова, хрватски у категорији воде, а српски у категорији слаткиша.
