оцене уставности и законитости Уредбе о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом, коју је усвојила Влада Србије док је на њеном челу био Ивица Дачић, а која се односи на обавезу власника ком држава реституцијом враћа одузету имовину да плати сва заостала дуговања претходног корисника. Између осталог, у образложењу Уставног суда наводи се и да „обавезу да измири рачуне претходног власника има нови власник”, а да „нови власник, уколико жели да оствари своја права, може да се обрати надлежном суду”.
То, тврди председник Мреже за реституцију Богдан Вељковић, значи да бивши, односно сада нови власници, након реституције уз некретнине добијају и дугове које су претходни корисници направили.
– Бивши, односно нови власници, након реституције су само на територији Београда у протекле четири године, по основу тако направљене уцене, а да би своје објекте прикључили на струју, платили из свог yепа више од 100 милиона динара туђих дугова – објашњава Вељковић. – Такав је и случај породице Степановић из Београда, којој је уз подрум од 12 квадрата и локал од 24 квадратна метра наметнут и дуг јавним предузећима већи од 2,2 милиона динара који претходни власник није платио.
Међутим, додаје, у неким случајевима отишло се и корак даље, па су власници некретнина суочени и с могућим кривичним пријавама за неовлашћено коришћење струје претходних корисника простора, што представља додатно застрашивање оних који после неколико деценија добијају делић задовољења правде.
– И тај аспекат реституције потврђује да је натурална реституција један од најефикаснијих процеса којима се починиоци кривичних дела, нередовне платише, али и неодговорна јавна предузећа, приморавају на то да поштују законе. Показује се да реституција, за разлику од разних такозваних приватизација у последњих 26 година, у ствари једина доноси више прихода у буyет, али и много важније – успоставља старе-нове одговорне и савесне власнике који немају могућност да буду неодговорни – закључује Вељковић.
Љ. Малешевић
Власници ушли у 4.804 зграде
По подацима Агенције за реституцију, до сада су у Србији враћени укупно 4.804 зграде, пословна простора и стана, али нема података о томе колико су дугова затекли стари-нови власници који су на основу Закона о обештећењу успели да после више деценија дођу до своје имовине. Другим речима, не зна се да ли су претходни власници који су живели у нацинализованим становима или користили простор одузет од старих власника редовно измиривали обавезе према јавним предузећима и колики је тачно дуг за комуналије и струју. Јер, уз примену одлуке Уставног суда Србије, сви они када им се врати имовина заједно с њом наслеђују и сва дуговања претходног власника, па уколико буду искључени са струје или им буду укинути вода и грејање, уколико желе да све то поново имају, морају прво платити дуговања.
