уђе у режим Слободне царинске зоне Шабац. Први човек румске општине Слађан Манчић објашњава да слободне зоне омогућавају уштеду у пословању, отварање радних места, али представљају и средство за привлачење инвестиција.
– Дали смо сагласност да комплетан Блок 2 у радној зони „Румска петља” уђе у режим Слободне зоне Шабац – истиче Манчић.– Немамо тренутно могућност да добијемо статус слободне царинске зоне, пре свега због речног саобраћаја и луке, и зато смо одлучили да Блок 2 уђе у Слободну зону Шабац јер сматрамо да и то може мотивисати инвеститоре да се определе за изградњу својих производних погона у нашој радној зони.
Он је додао да већ постоји инвеститор заинтересован да искористи погодности које нуди слободна зона.
Предности слободних царинских зона желеле би да користе и друге сремске општине, али у целом региону Срема нема ниједне па им је најближа она у Шапцу или у Новом Саду. У целој Војводини има четири слободне царинске зоне: у Суботици, Новом Саду, Зрењанину и Апатину. Но, од сремских општина услове за слободну царинску зону, а то је постојање реке и луке, има Сремска Митровица, у којој је такође последњих година своје компаније отворило неколико страних инвеститора.
У Србији послује 14 слободних зона, које су привукле најпознатије светске фирме попут „Сваровског”, „Панасоника”, „Сименса”, „Фијата”... У последњих пет година промет у слободним зонама с пола милиона евра повећао се 100 пута – на пет милијарди, а број запослених је с 5.000 нарастао на 20.000. У исто време, извоз је већи две милијарде евра. Процењује се да се сваки пети евро у Србији зарађује извозом производа из слободних зона јер оне доносе низ предности за компаније. Предности су финансијске, јер је у њима слободан проток капитала, администрација и царинска процедура су ефикасније, фирме су ослобођење локалних такси и накнада, ниже су цене транспорта и осигурања, а обим увоза и извоза није ограничен.
По речима директора Управе слободних зона Србије Милана Ристића, има више од 200 компанија корисница слободних зона, а идеја је да се у њих доведе и што више малих и средњих предузећа.
– Када долазе мале компаније, брже се постижу договори и производња брже крене, а осим тога, мале и средње компаније су много стабилније од великих. Велике компаније теже подносе сваки потрес на светском тржишту, долази до престанка или смањења производње, отпуштања радника – објаснио је Ристић.
Љ. Малешевић
Довољно је 14
Ристић истиче да је највише компанија у нашим слободним зонама из Италије. Додаје да би требало статити на садашњих 14 слободних зона у Србији јер је то реалан број .
– У ЕУ највише слободних зона има у Хрватској – 16, у Пољској их је 14, и тај број 14 не би требало да пређемо – сматра Ристић.
