Негде намет на њиве већи, а негде је по старом

Власници станова и кућа већ је требало да плате прву рату пореза на имовину за ову годину. Морали су да уплате четвртину укупне суме коју су имали као обавезу лане, а коначна решења за ову годину

стићи ће им у мају или јуну. Оно што важи за њих, примењује се и на власнике пољопривредног земљишта, без обзира на то да ли поседују њиве, шуме, ливаде или пашњаке. Општине то земљиште опорезују према томе колико је удаљено од центра града, али и по квалитету.

Тај порез је, као и онај везан за куће и станове, у надлежности општина. Закон о порезу на имовину предвиђа да општине могу разрезати стопу од највише 0,4 одсто од тржишне вредности поменутог пољопривредног земљишта. Цена се одређује на основу уговора код нотара из претходне године, а узима се просек према зонама које су, као и код некретнина, подељене на три или четири. Прве две зоне су обично резервисане за станове и куће, а порез неће платити сви.
Што се тиче политике коју општине воде, она се, наравно, разликује од једне до друге.

У Зрењанину је одређена стопа нижа од законског максимума од 0,3 одсто. Цене рачунају према узорку уговора који добијају од нотара. На самом ободу града у трећој зони хектар се опорезује с 2.600 динара.У Сремској Митровици је порез одређен на 0,25 одсто, а остали параметри се рачунају.У Кањижи су се одлучили за опорезивање по квалитету земљишта. Стопа је 0,3 одсто. Хектар прве класе опорезован је са 70 динара по квадратном метру, а последње, седме, с 20 динара. Када се то преведе на хектаре, за прву класу је то 2.100 динара а за седму 600.

– Пољоприврендици код нас на време измирују обавезе па верујемо да ће тако бити и ове године – каже Бранислав Терзић из финансијске службе те општине.
У општини Рума све је већ познато, како као онима који порез разрезују, тако и онима који га плаћају. Та општина код пољопривредног земљишта има стопу од 0,2 одсто. Услове нису мењали од лане. Тако ће власници пољопривреног земљишта који су ближи подручју Руме по хектару за порез издвојити 2.000 динара за другу зону. У селима је трећа зона и ту се за исту површину плаћа 1.400 динара пореза. Најивше земље је баш у тој категорији.

– Решења наши обвзеници добијају обично када на наплату стигне друга рата, средином маја – каже Милева Ковачевић, задужена у општини за ту област.До пре неколико година порез на земљиште се плаћао према катастарској вредности и био је изузетно низак: власници десетак хектара су плаћали неколико стотина динара годишње.

Д. Вујошевић
 

До десет ари се не плаћа

Све површине мање од десет ари ослобођене су пореза. По поменутом закону, валасник који има тих десет ари неће плаћати порез, али уколико има 11 ари, платиће га на целу ту површину. Она не мора да буде у једном блоку већ се површине које један обвезник поседује сабирају.
 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести