Србије који се греју преко топлана ове грејне сезоне плаћати мање рачуне него претходне. Наиме, државни секретар у Министарству енергетике Зоран Предић је рекао да се још увек не може са сигурношћу рећи да ли ће због снижења цена гаса даљинско грејање у Србији појефтинити.
– Највећи број топлана ради калкулације и усаглашава их са својим локалним самоуправама, које су надлежне да донесу коначну одлуку о ценама грејања – рекао је Предић, и подсетио на то да нова Уредба о формирању цена грејања у свом варијабилном делу предвиђа директну зависност од цене енергената, што значи – када цене енергената расту, и цена грејања требало би да иде навише и обрнуто.
По његовим речима, треба сачекати још неколико дана да се види какве ће одлуке бити донете. Ипак, указао је Предић, већ сада су Зрењанин, Ниш и још неки градови, због појефтињења гаса, донели одлуку о снижењу варијабилног дела рачуна за грејање.
Колико ће коштати даљинско грејање биће познато ускоро јер грејна сезона званично почиње 15. октобра, а до тада топлане морају објавити нове ценовнике по новој методологији. Из Удружења топлана поручују да потрошачи морају редовно да плаћају рачуне јер је то услов да топлане несметано греју, а грађани и привреда за грејање сада дугују око 29 милијарди динара.
Предић је указао на то да се сваке године исти градови и исте топлане јављају с истим проблемом пред грејну сезону због набавке енергената. Он је истакао да је држава протеклих година много помагала топланама, и нагласио да је одговорност локалних самоуправа да са својим јавним комуналним предузећима обезбеде редовну наплату потраживања и све неопходне услове да топлана несметано ради. Такође, Предић је указао на то да је основни задатак Министарства рударства и енергетике, пре свега, обезбеђивање енергетске стабилности и довољне количине енергената на тржишту.
Д. Млађеновић
Обезбеђено довољно енергената
– Пред наступајућу грејну сезону са сигурношћу се може рећи да има довољно свих енергената за потребе грађана и даљинске системе грејања – рекао је Зоран Предић. – Робне резерве, преко којих држава у ургентним ситуацијама пружа подршку топланама, имају своју процедуру рада, а Законом о робним резервама дефинисана су и ограничања. То значи да се топлане које годинама дугују и не измирују своје обавезе не могу поново задуживати код Робних резерви.
