Немају ни приходе ни шансе да се осамостале

 чуло се на Привредном форуму младих у Привредној комори Србије. Стопа незапослености младих од 15 до 24 године у Србији је чак 47 одсто. По последњем попису из 2011. године, младих од 15 до 29 година било је 1.322.201 и чинили су више од петине укупног становништва Србије, односно 21,07 одсто. Сваки трећи млади човек уопште нема шансе да се осамостали јер не остварује никакве приходе.



По резултатима анкете коју је у Србији спровео Институт за социолошка истраживања, чак пола милиона младих између 20 и 34 године живи с родитељима, а чак трећина нема ни изгледе да започне самостални живот јер нити има сопствене приходе нити види начин како да дође до посла. Да зло буде веће, чак и млади који данас имају радно место не могу себи да приуште изнајмљивање стана и осамостаљивање јер, када се након плаћања подстанарства направи рачуница, немају довољно новца за пристојан живот. Анкета је показала и да млади најчешће до стана долазе уз финансијску помоћ родитеља или наследством.



Финансијску помоћ младим незапосленим људима најчешће пружају запослени родитељи или они који су одрадили свој радни век и стигли до пензије. Више од половине од 1,7 милион пензионера у Србији данас издржава своју децу па чак и унучад пошто млађе генерације или немају посао, а када га и имају, немају довољно новца да купе или изнајме стан. И једна занимљивост – међу младима који живе с родитељима више је мушкараца.



Социолог Срећко Михаиловић оцењује да у Србији нема озбиљних системских напора да се младима олакша ступање у свет рада. Он истиче да држава даје паре младима, али да курсеви оспособљавања за неки посао нису гаранција да ће се они запослити.

– Људи се не рађају као предузетници, неко их мора доучити и обучити, а то не могу професори универзитета, који причају теоријске бајке, већ они млади људи који су започели бизнис пре три године и у томе успели – сматра Михаиловић. – Они треба да им испричају шта значи књиговодство, шта значи рад, тржиште, шта значи започети производњу, а немаш коме да продаш оно што си произвео. Дакле, нису у питању само паре већ читав низ акција које неко треба да осмисли, али не из кабинета, него људи из праксе.



Министар омладине и спорта Вања Удовичић истиче да је 47 одсто, колико је стопа незапослености младих, превише, додајући да је време да привредници дају шансу младима за праксу, а потом и запослење.– Приватници кажу да су очекивања младих после завршеног факултета огромна и да не могу сви да буду директори или менаyери с великим платама – наглашава Удовичић.



С друге стране, млади неретко немају одговарајућа знања за посао за који аплицирају. У сарадњи с цивилним сектором израђен је Национални програм за запошљавање младих до 2020. године, а циљ је да се покрену институције, компаније, организације и да се дају смернице како деловати да би се смањила незапосленост младих.



Љ. Малешевић

 

Радно место је кључ



Јасно је да младима данас, а тешко да ће се стање битно променити у наредних неколико година, нема ништа без маме и тате уколико немају радно место. И то радно место које им обезбеђује да самостално започну живот, а то подразумева и да изнајме стан и имају за храну, одећу, обућу и остале животне потребе. Уосталом, треба им само оно што има њихова генерација у другим државама. Дакако, да би се до тога дошло све се мора мењати, од образовања, обуке, праксе, традиционалних односа у породици, прихватања чињенице да су у Србији плате мизерне и да се често мора радити и по неколико послова зарад пристојног и самосталног живота. Све то не може се догодити преко ноћи, што несумљиво значи да ће стопа незапослености младих у Србији још дуго бити превисока.