код нас почели да раде приватни судски извршитељи. Оно што је дуго било ненаплативо, преко ноћи је постало могуће реализовати. Судски извршитељи, њих 234 колико их је тренутно у Србији, имају пуне руке посла. Прошле године прослеђено им је више од 700.000 неплаћених комуналних рачуна, а ове године ће та бројка бити и већа. Зато је за дужне грађане и пре него што им извршитељ покуца на врата најбоље да виде како да измире обавезе. Јер, у случају да дуговања игноришу, платиће, сем основног дуга увећаног за затезну камату, и трошкове извршитеља као и таксе за сва документа која је извршитељ морао да прикупи пре него што започне поступак принудне наплате плус његов рад и труд око тога. Ти додатни трошкови могу достићи и до десетак хиљада динара. Уз све те лоше вести има и једна добра. Нови закон о обезбеђењу и извршењу улази у скупштинску процедуру, а он треба да обезбеди бољу заштиту дужника и да омогући приватним извршитељима да, као и колеге из државног сектора, податке о дужнику добијају од државних органа бесплатно.
– Нови пропис треба да обезбеди бољу заштиту дужника јер је ту било највише примедби, а и да појефтини поступак пошто ни ми више нећемо плаћати таксе државним органима за документацију – каже заменица председника Коморе приватних извршитеља Светлана Мандић. – Предвиђено је да нови закон почне да се примењује од 1. јула наредне године.
Када поступка принудне наплате стигне у руке приватног судског извршитеља, он креће у реализацију дуга. Да би то остварио, од МУП-а тражи адресу дужника, од Народне банке, односно Регистра рачуна, податке о рачунима које дужник поседује, а од Службе катастра информације о непокретностима.
– Централна банка нам не наплаћује податке везане за Регистар рачуна које нам на захтев доставља – објашњава Светлана Мандић. – Али нам МУП наплаћује 300 динара за информације о пребавалишту или боравишту. Такође плаћамо и услуге Катастру. Осим тога, ми за прибаваљање тих докумената који су неопходни за извршење наплаћујемо и наш рад, то је око хиљаду динара за сваки документ, и то иде на терет дужника који то мора да плати. Извршење би тако од средине 2016. могло нешто појефтинити, али не много. Остају да се плате главне ставке – дуг, и то увећан за затезну камату. Како то изгледа, најбоље говори податак да казна за непорписно паркирање може да нарасте с 1.800 на 18.000 динара када се саберу сви трошкови.
Зато је боље проћи јефтиније и не инатити се па ма колико да странка сматра да је у праву и да је неправедно кажњена. Повериоцима је и те како стало да наплате дуг, а и судским извршитељима да заврше посао и добију хонорар.
Д. Вујошевић
Застаревање комуналија
Дужници треба да знају да комунални дугови застаревају за годину дана, али само ако нема тужбе.
Будући закон, чија се примена очекује од јула, даје могућност двостепене жалбе, а у појединим случајевима и тростепене. Али, пре него што се пресавије табак за жалбу и уопште стигне до извршитеља, није згорег за дужника да покуша да се договори с повериоцима. Многа предузећа су спремна на репорграме, а ако се може, те погодности треба искористити, пре свега јер је јефтиније а и мање стресно од посете извршитеља и принудне наплате.
