најбоље говоре бројке. На овом се тржишту број купаца мери милијардама - муслимана у свету има око 1,8 милијарди, са стопом наталитета од 10 до 15 одсто годишње. Овај начин исхране јесте својствен исламу, међутим, све су му наклоњенији и многи други који воде рачуна о ваљаности властите трпезе, јер сертификати халал производа значе и квалитет и безбедност, те одскора ни популација потрошача ове хране није везана само за веру. Према валидним подацима, халал-тржиште је 2013. године износило 1.100 милијарди америчких долара, а очекује се да ће до 2018. достићи 1.600 милијарди америчких долара
У Халал агенцији Исламске заједнице у Србији кажу да су халал стандард увеле 62 фирме из различитих области производње и оне поседују халал сертификат, међутим, још многе фирме управо га уводе. Приметно је све веће интересовање домаћих произвођача за имплементацију, нарочито након успостављања економске сарадње са блискоисточним исламским земљама, као што су Уједињени Арапски Емирати, Кувајт и Саудијска Арабија. Халал-производи из Србије се извозе у све земље региона и Европске уније, присутни су и на „старом“ тржишту у земљама Магреба, а освајају полако и читав Блиски исток, као и остатак света. Неке домаће фирме су после увођења „халала“ пласман на међународном тржишту вишеструко повећале, веле у Халал агенцији.
– Халал стандард подразумева скуп примењених поступака у процесу производње, као и комплетну карактеристику производа, његових састојака и адитива, који су у складу са исламским прописима, а који производ или услугу чине здравим и прихватљивим за муслимане – објашњава у разговору за „Дневник“ директор сертификације Халал агенције Заки Схалтаф.
Халал статус, дакле, значи да је производ у потпуности у складу са шеријатским прописима.
– То је у Републици Србији прописано Халал-стандардом Србије 2009 (ХШ-2009), који представља практични водич и основни систем упутстава за припремање, складиштење, чување, транспорт, излагање и продају прехрамбених, фармаколошких, козметичких и осталих халал-сировина, халал-производа или халал-услуга. Тај стандард донела је Халал-агенција Исламске заједнице Србије из Београда, коју је надлежном прогласио Ријасет Исламске заједнице Србије, верификационо и саветодавно тело Агенције – додатно појашњава Схалтаф.
Елем, да би производ из Србије добио и задржао халал статус, треба да је у складу са Халал-стандардом Србије, који „иде корак даље“ од прехрамбених и здравствених правилника Републике Србије утолико што спецификује одређена својства производа у складу са конкретним конфесионалним захтевом, дакле, исламским шеријатским прописима.
– Сваки халал производ у Србији мора бити усклађен са важећим ИСО, Хасапом, Кодексом алиментаријусом и Добром произвођачком праксом – тврди Схалтаф. – Поменути стандарди претходе халал-стандардизацији, која само пооштрава критеријуме у оним сегментима који се односе на захтеве халал-потрошача. Битно је подсетити да се халал статус стиче, али и губи уколико се утврди да је и једна једина карика у ланцу одступила од халал-прописа. Халал стандард је, дакле, само корак даље од Хасапа, али и свих стандарда и аката који се односе на производњу хране у Србији. Популистички је и тржишно погубан поглед на халал посматрање халал-живота кроз прасетину и свињске деривате, халал је много више од избегавања једне Кураном забрањене животиње.
Говорећи о користи коју од овог стандарда имају произвођачи и потрошачи, саговорник „Дневника“ напомиње да потребе српског, али и глобалног тржишта налажу да се изађе у сусрет потрошачу, па отуда ми у Србији данас имамо посно као ознаку или натпис, кошер као принцип и халал као стандард. Било би добро, вели, да и посно и кошер буду стандардизовани, тада би се могло рећи да имамо потпуну понуду, понуду за све врсте конзумената.
Уколико је реч о прехрамбеној и хемијској, те фармаколошкој и козметичкој индустрији, халал сертификат гарантује на првом месту здравствену исправност и тачност информација које се односе на састав и порекло производа. Уколико је реч о сектору услуга (од хотелијерства па до осигурања), гарантује се поштовање халал-правила и процедура, који, у односу на глобално важеће стандарде и принципе, имају и „услов више“. Тај „услов више“ у халал-банкарству је, на пример, бескаматни систем.
– Што се тиче потреба становништва Србије које се храни по халал-прописима, треба констатовати да једна шоља чаја од нане није и чајник чаја од безброј трава – објашњава наш саговорник. – Ово значи да Србија има халал-стандардизоване производе, али да асортиман ипак није довољан и да халал-конзументи не могу бирати између више халал-робних марки, већ имају на располагању једну или неколико. Највеће бенефиције имају они који воде рачуна о својој исхрани и, уопште, о свом здрављу. Поједини прехрамбени производи, на пример, садрже чувене Е-бројеве, али оне дискутабилне. Халал стандард је веома децидан када је о емулгаторима реч: сваки онај који је штетан по људско здравље, а налази се у неком производу, тај производ искључује из халал-система.
Иначе, произвођач или пружалац услуга који би да започне сертификације, најпре треба да Халал-агенцији Исламске заједнице Србије у Београду достави писмо намере из којег је видљива недвосмислена опредељеност менаyмента за халал квалитет, те осталу потребну документацију и потврде о начину производње. У току периода важења сертификата Халал агенција непрестано надзире процес производње, примењује систем узорковања са тржишта, што је веома важно због евентуалне контаминације приликом транспорта или излагања производа. Једино тако се може обезбедити пуна сигурност да неће доћи до охарамљена, то јест забране коришћења производа у било којој фази – све до стављања у потрошачку корпу.
Слађана Глушчевић
И Руси препознали халал
– Када је о припадницима других вероисповести реч, треба нагласити да православни практиканти халал-производе користе зато што су халал-декларације извесни водичи кроз замршени свет Е-бројева и њиховог биљног, животињског, синтетичког или чак људског порекла – објашњава Заки Схалтаф. – Уз халал, они могу бити сигурни да ли су, на пример, неке бомбоне или наполитанке посне или мрсне, будући да халал инсистира на прецизној евиденцији састојака, на што детаљнијем и прегледнијем декларисању производа. Вода која је халал сигурно је посна јер није прошла кроз филтере у којима има материја животињског, и то свињског порекла. Статистике показују да у Француској наспрам сваког муслимана два немуслимана користе халал-производе. Произвођачи у Русији, с којом имамо добре услове за размену робе, брзо су препознали значај халал-сертификата, тако да се, и то за само три године, број трговина које продају халал-храну само у Москви повећао десет пута.
