Нико их не учи како да покрену сопствени бизнис

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић објашњава да од укупног броја младих који су данас на евиденцији незапослених, чак 116.484 не поседује никакво радно искуство.

– Још увек не можемо бити задовољни стањем на тржишту рада, имајући у виду податак да је поготово неповољан положај младих до 30 година старости, и не само њих – казао је Мартиновић. – Висок је проценат незапослених који имају мало шанси да се укључе на тржиште рада без додатних програма, обука или видова стручне праксе. Тим пре што је на евиденцији НСЗ-а више од 30 процената незапослених без квалификација или нискоквалификованих. То је висок проценат, а узроке треба тражити и у томе што велики број долази из формалног система образовања који не даје одговарајућа и применљива знања и вештине у односу на захтеве тржишта рада, као и што се велики број образује за занимања која су на тржишту рада суфицитарна. Такође, недовољан је и број нових радних места.

Један од начина да се незапослени млади преведу у свет рада, по оцени директорке Центра Приврене коморе Србије за едукацију Мирјане Ковачевић, јесте и радна пракса, која даје могућност да се сагледа колико су млади заправо спремни да самостало покрену неки посао и да ли себе виде у томе. Истраживања спроведена у претходном периоду показују да су послодваци у просеку ангажовали осморо младих на одређено време, троје на неодређено и нешто мање од троје на привременим и повременим пословима. Тај тренд је очекиван, имајући у виду да се млади често примају на пробни рад, да је потребно да буду додатно обучени у оквиру предузећа и да је део њих послодавцу потребан само повремено, и то у деловима године када постоји повећан обим посла. Такав начин уопшљавања младих у Србији је, по оцени стручњака, „европски” јер је у већини земаља ЕУ рад на одређено време доминантан облик уговорног односа на релацији послодавац–запослени.

Истраживање је, такође, показало и да је у Србији и даље преовлађујући начин запошљавања младих преко препоруке и познаника. Јавном оглашавању и тражењу запослених преко НСЗ-а прибегава се углавном када је потребно одређено стручно или занатско знање или да би се конкурисало за подршке при запошљавању. Велики број предузећа користи властиту базу података с биографијама потенцијалних кандидата за посао који су учествовали на претходним конкурсима али нису примљени. Уочено је и да су нискоквалификовани запослени међу младима примани углавном преко пријатеља и познаника и преко личне препоруке, а висококвалификовани претежно преко конкурса, уз детаљну проверу знања неопходног за обављање посла. Због „рупа” које у знању и квалификацијама имају млади, велики број послодаваца у Србији организује њихову обуку, управо да би прикрили недостатке у едукацији младих током претходног школовања. Едукација и исправљање недостатака код младих радника су због тога ставили у други план високософицитиране и напредне обуке које младе једног дана треба да претворе у врхунске менаyере, инжењере и искусне стручњаке, а без тога – тешко да они могу једног дана сами покренути сопствени бизнис.

Љ. Малешевић

Нити се школују, нити раде

Држава је одлучила да ово буде Година предузетништва и да се ради на афирмацији преузетничке филозофије, поготово код младих људи. Оцењује се да предузетништво запошљава младе, али пре тога је важно радити на стварању младих особа способних да покрену сопствени бизнис. Колико је то тежак и мукотрпан посао, којим нико осим државе неће и не може да се бави, осликава и чињеница коју је недавно изнео председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж, да тренутно у Србији има око 150.000 младих између 15 и 24 године који нити се школују, нити раде.