Нову владу чекају стари „пацијенти”

будуће владе требало да буду наставак реформи и фискалне консолидације. Најважнији посао биће, како истичу, завршетак процеса реструктурирања стратешких предузећа и наставак реформи у јавном сектору.

Економиста Миладин Ковачевић рекао је да, на основу досадашњег тока фискалне консолидације и реформи, будућу владу очекује, пре свега, наставак свега започетог. Он је казао да би се тај посао могао поделити на четири групе – једно је завршетак процеса реструктурирања преосталих стратешких предузећа, затим консолидација и трансформација неколико великих јавних предузећа.

– Ту су ствари доста твде и везане су пре свега за ЕПС, „Србијагас”, које очекује трансформација, затим консолидацију Железница Србије... – рекао је Ковачевић. – То не може преко ноћи и потребан је један динамизам.

Он сматра да би приоритет за нову владу требало да буде и наставак реформи у јавном сектору.

– Четврти, можда и најкрупнији изазов, јесте наставак системских реформи у пензионом систему и социјалним функцијама државе. Неопходно је смањење оптерећења на рад ради стимулисања запошљавања – рекао је Ковачевић.

Он каже да су интензивирање раста и запошљавања виђени као најпродуктивније мере.

Економиста Стојан Стаменковић каже да „бисмо се могли приближити јесени док све то почне да функционише”.

– Додатни фактор који је могао утицати на извесно одлагање инвестиционог циклуса могла је бити предизборна атмосфера – рекао је он.

Стаменковић је додао и да су могући ефекти – од којих су се неки испољавали до објављивања резултата избора, а неки би се могли отклонити након формирања владе – застој у динамици инвестиција, као и скок зарада у јавном сектору.

– Нејасно је да ли се то противи закону уопште и, посебно, фискалној консолидацији, или се односи само на померање рокова исплата – рекао је Стаменковић.

Он је додао да су могући ефекти и кретање девизног курса и притисак на девизне резерве, повлачење капитала из банака, али и неке друге мере у структурној сфери, везане пре свега за аранжман с ММФ-ом, које чекају нову владу.

– ММФ још увек није званично ревидирао своје процене за Србију. По проценама ММФ-а, Србија ће у 2016. години имати реалан раст БДП-а од 1,8 одсто и 2,3 одсто у 2017. години, док ће незапосленост левитирати на нивоу од око 18,5 одсто у наредне две године. Консолидација јавних финансија и смањење мањка у буyету омогућавају новој влади да настави реформе, које се тренутно померају с јавних финансија ка структурним реформама – рекао је он.

Економиста Иван Николић каже да су економски подаци за март и прво тромесчје године врло повољни и да се може рећи да су избори прошли без последица по економску активност земље.

Он је истакао и да нема дилеме о томе да је БДП у првом тромесечју додатно одскочио и сада је већ међугодишње битно повећан – 3,5 одсто, а значајно расте и индустријска производња.

Е. Дн.

Отпуштања реална, али...

Иван Николић сматра да је тешко очекивати да ће пун оперативни капацитет нова влада имати пре јесени, и да ће она бити под притиском да изнесе оно што је одлагано или што досадашња влада није стигла да спроведе.

– Најављена отпуштања у јавном сектору, пре свега администрацији, мислим да је то спроводиво, не у неком великом обиму, али је спроводиво – рекао је он, и додао да очекује да ће, што се тиче јавних предузећа, ту бити проблема.