Обрни-окрени, пензионерима се исто пише

Преко 1,7 милиона пензионера у Србији, чија је тренутна просечна пензија 23.462 динара, ишчекује “финалну” одлуку о повећању пензија крајем ове или почетком наредне године.

За сада у игри су две могућности: повећање пензија од јануара наредне године за неколико процената или једнократна помоћ пред Нову годину у износу од 5.000 до седам хиљада динара. Ни једно ни друго није оно што пензионери желе и очекују, али јесте више него што им је обећавано и што су мислили да ће им се ове године дати.

Рачуница између најављеног повећања од неколико процента и једнократне помоћи је отприлике иста, али разлика је у томе што се једно добија ођедном, а друго се добија 12 месеци. Јер, ако је тачно да би држава, којој је то лакши и безболнији начин, одлучила да свим пензионерима додели једнократну новчану помоћ између 5.000 и 7.000 динара, пензионери би заправо добили повећање које, када се подели на 12 месеци, значи да месечно добијају између 410 и 580 динара. С друге стране, уколико су тачне прогнозе да би повећање пензија могло бити једнако расту БДП односно између 2,5 и три одсто, онда то значи да би пензионери добили повећање од 585 до 702 динара месечно. Додуше, ова друга варијанта када је просечна пензија већа за три одсто мало је већа него оно што би пензионери добили када би им држава дала једнократну помоћ од 7.000 динара.

Док се праве рачунице шта је бољи и чему би се пензионери више обрадовали, не сме се сметнути са ума да је све још увек у домену најава и могућности. Наиме, ниједан државни орган или министар није изашао у јавност са било каквом рачуницом осим са најавом да ће због добрих економских резултата пензије наредне године, сложио се са тим ММФ или не, бити нешто веће. Колико је то “нешто веће” не зна се. Но, економисти су спремни да калкулишу, али су сагласни да повећање не може бити веће од привредног раста односно од три одсто. Тако економиста Иван Николић претпоставља да ће повећање пензија бити веће од прошлог пута, када су пензионери добили 1,25 одсто, али тврди да то повећање неће ићи изнад привредног раста који процењује на три одсто. Слично мисли и економиста Милојко Арсић, који каже да проценте повећања траба тражити између раста БДП-а од три одсто, уз годишњу инфлацију од један одсто, што у збиру значи да није реално очекивати повећање веће од четири одсто. По његовом мишљењу, да би дошло до већег повећања пензија, привредни раст мора више година бити око пет одсто или више, јер би само то створило могућност да просечна пензија достигне 300 евра.

Фискални савет Србије, а слично размишљају и представници ММФ, сматрају да пензије наредне године не смеју да се повећавају уз подсећање да се оне и даље у великом проценту финансирају из државне касе и да такво стање није одрживо. Рачунице Фискалног савета показују да су највеће уштеде у добростојећем државном буyету ипак остварене због умањења плата у јавном сектору и пензија и да би свако њихово повећање или покушај да се врате у “првобитно“ стање значило поништавање мукотрпне финансијске битке.

За разлику и од једних и од других, пензионери траже само оно што им Закон о ПИО, чији је један део привремено зарад финансијске консолидације обустављен, обезбеђује, а то је да раст пензија прати раст трошкова живота. Како управо то што по закону траже изостаје већ четири године, јер од 2012. се пензије не усклађују са инфлацијом, они би желели да им нико не даје “милостињу” већ да се лепо израчуна колико им за те четири године припада и да само то добију. А то је много више и од могућих два и по и три одсто и од једнокране помоћи између 5.000 и 7.000 динара.

Љ. Малешевић

 

Пензије: Повећање (не)званично

За сада је само сигурно да ниједан државни орган или министар није изашао у јавност са било каквом рачуницом, осим са најавом да ће због добрих економских резултата пензије наредне године, сложио се са тим ММФ или не, бити нешто веће

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести