да је мали проценат извоза дрвне индустрије последица тога што се половина дрвета извози као сировина, односно као трупци и резана грађа. Тврди да би, уколико би се уместо дрвета као сировине продавао готов производ, зарада била вишеструко већа.
– Прошлогодишњи извоз резане грађе вредео је 45,3 милиона евра – објаснио је Сертић. – Уколико би се она прерадила у столице, добило би се пет милиона комада столица чија би вредност у извозу била готово шест пута већа, око 265 милиона евра. Ако би те столице биле посебно дизајниране, цена би могла да буде и десет пута већа. Што је још важније, тај процес прераде наведне количине резане грађе у столице генерисао би најмање 5.000 нових радних места.
По подацима Привредне коморе Србије, у Србији је око 2.252.400 хектара под шумама, од чега је у државном власништву 53 одсто, а у приватном 46. Државним шумама управљају јавна предузећа „Србијашуме” и „Војводинашуме”, а годишњи обим сече дрвета у комерцијалне сврхе у Србији је око 2.636.000 милиона кубних метара, од чега је око два милиона кубика произведено у државним шумама од државних предузећа, док се 561.000 кубика посече у шумама у приватном власништву. Обрада дрвета и индустрија намештаја обухвата 2.182 привредна друштва, која запошљавају 22.965 радника. Више од 90 одсто предузећа у дрвној индустрији је у приватном власништву и углавном су у централним деловима Србије. Већина тих предузећа бави се прерадом дрвета – 1.504, док су остали ангажовани у производњи намештаја – 678. Удео сектора у БДП-у Србије је 1,4 одсто, док дрвна индустрија доприноси укупном извозу с 5,7 одсто, уз сталан позитиван тренд раста током последњих неколико година.
У оцени ПКС-а наводи се да је, осим пољопривредне и прехрамбене индустрије, дрвна други најважнији сектор у земљи, који има константан трговински суфицит. Када је реч о структури извоза, половина извозних производа припада индустрији намештаја, а друга осталим Производима од дрвета. Због Споразума о слободној трговини с Русијом од 2014. године повећан је извоз намештаја у ту државу за чак 50 одсто.
Током протекле деценије, дрвна индустрија Србије била је један од најатрактивнији сектора за стране инвеститоре. Француски „Таркетт”, италијански „Дитре” и „Группо Фантони”, аустријски „Кроноспан” и многи други су изградили своје фабрике у Србији у циљу снабдевања не само домаћег тржишта него и европског и све већег тржишта Русије. Међутим, по статистичким подацима, зараде запослених у дрвној индустрији су далеко испод републичког просека, а то је један од разлога што се мало младих одлучује за рад у њој.
Дрвени намешај који се производи у Србији подељен је у три категорије: намештај од масива, плочасти и тапацирани. Око 30 одсто произведеног намештаја је од масива и он је најскупљи, израђен је од домаћег дрвета и намењен је углавном извозу. Фабрике које производе намештај у Србији су опремљене савременим машинама и прате светске трендове, како у изради, тако и у површинској обради, па су производи конкурентни на европском тржишту намештаја.
Љ. Малешевић
У Србији послује 2.182 фирме дрвне индустрије
У Србији има 1.820 мирко, 285 малих, 71 средње и шест великих предузећа у дрвној индустрији. Прерадом дрвета бави се 1.504 фирме, које тренутно запошљавају 10.101 радника. Реч је о 1.296 микро, 179 малих, 28 средњих и једном великом предузећу. Израдом намештаја бави се 678 фирми,у којима је запослено 12.864 радника. Дугогодишње искуство у Србији негује велики број висококвалификованих радника који дрвну индустирију чине конкурентном.
