Најављује се да ће се мрежа економске дипломатије ограничити на приоритетна тржишта, као и да ће се економским дипломатама задати минимални износи инвестиција које морају да привуку. Уколико не испуне „квоту”, враћају се у Србију.
Иначе, за шест година економске дипломатије из српске касе утрошено је девет милиона евра, а допринос економских аташеа српској привреди готово је занемарљив. То је био разлог што је држава одлучила да их повуче па их је од почетних 28, колико је било 2010, прошле године било само девет, али су се и они вратили кући.
Када се погледају подаци о трошку који је Србија имала за економске дипломате, види се да је за њих 28 само од маја до децембра 2010. године из буyета Србије плаћено 1.223.444,80 евра. Годину касније, њихови трошкови били су 1.835.167,20 евра, колико су износили и 2012. У 2013. години број економских дипломата смањен је на 20, али су трошкови и даље остали веома високи и износили су 1.658.529,20 евра.
Смањење броја економских дипломата настављено је и 2014. године, када их је било 15, а за њихов рад из српске касе издвојено је 1.090.983,90 евра. Исти број дипломата задржан је и до половине 2015, с трошком од 990.051,51 евра. Прошле године остало је девет дипломата и они су коштали 301.864,36 евра. Када се зброје све године, дође се до цифре од 8.935.208 евра и толико је Србију коштао покушај економске вајде од економских дипломата за непуних шест година.
Ваља подсетити на то да су одлуком тадашње Владе Србије економске диполомате послате у Русију, Немачку, Италију, Грчку, Кину, Француску, САД, Словенију, Велику Британију, БиХ, Хрватску, Македонију, Белгију, Канаду, Јапан, Украјину, Мађарску, Румунију, Бугарску, Турску, Словачку, Аустрију, Црну Гору, Шведску и Чешку, као и да су по струци били и правници, филозофи, филолози, психолози...
Анализе претходних година указивале су на то да је новац који се даје за економске дипломате бачен улудо, али ништа конкретно није учињено да би се они вратили у Србију. Њихов број јесте сукцесивно смањиван из године у годину, али није било довољно воље или снаге да се потпуно укину. Од 2013. до лане опозвано је деветнаест економских аташеа.
Као разлог за останак њих девет, прошле године навођено је да се припрема нови концепт заступања економских интереса Србије на важним светским тржиштима, односно да се осмишљава другачији начин представљања наше привреде у свету. Одлука о коначном повлачењу економских дипломата донета је прошле године, али нови, јефтинији и ефикаснији модел економске дипломатије још није осмишљен. За Србију је и лане, процењено је, било важно да економске дипломате остану у Аустрији, Немачкој и Италији јер с тим државама има највећи обим робне размене, али и највеће потенцијале за даље јачање економских односа, а одатле је и највише инвестиција.
Сада радна група, коју предводи министар трговине и туризма Расим Љајић, треба да дефинише нови модел привредне промоције Србије. У радној групи је и министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, представници Привредне коморе Србије и Канцеларије за КиМ. Укључено је и Министарство привреде, али и Министарство спољних послова јер економске дипломате треба да представљају његов део.
Љ. Малешевић
Динкићева иницијатива
Програм економске дипломатије 2010. године иницирало је Министарство економије, на чијем је челу тада био Млађан Динкић. То министарство је изабрало економске дипломате, као што је и донело одлуку о томе да се у неке државе пошаљу и по два-три економска аташеа. Тадашњи министар највише је и утицао на одлуку да економске дипломате, односно људи који ће донети корист Србији, не морају бити економисти, правници или доказани привредници, већ да то могу бити и људи који су по струци далеко од привреде. Све то утицало је на прошлогодишњу оцену да се у тај пројекат, који иначе постоји у многим државама, кренуло преамбициозно, без разрађеног плана и без јасног циља, што је и резултирало неуспехом.
