Од српских фирми акционарима 30 милијарди

 што у великој мери, по оцени берзанског стручњака Ненада Гујаничића, говори о тренутном положају српских акционара.



– Упркос рекордној исплати дивиденди, права мањинских акционара у Србији на недопустиво су ниском нивоу – каже Гујаничић. – Домаћа акционарска друштва одобрила су дивиденду из прошлогодишње добити у укупном износу од око 30 милијарди динара, али та чињеница тешко може сведочити о бољем положају мањинских акционара у нашој земљи.



Објашњава да су фактички основна права власника акција, као што су право располагања хартијама, једнакост у третману, право информисања и друго, само „на папиру” и представљају предмет спорења с већинским власницима и доминатним акционарима, било да су у питању држава, домаћи капиталисти или стране мултинационалне компаније.



– Највећу дивиденду у апсолутном износу од 12,4 милијарди динара одобрила је телекомуникациона компанија „Телеком Србија”, која је акционарима поделила три четвртине добити из прошле године. Та најуспешнија компанија под државном контролом још увек није угледала светлост берзанског дана, премда су још пре четири године мањинским акционарима подељене акције, које они не могу продати нити их потенцијални инвеститори могу стећи. Та чињеница, чини се, не узбуђује превише овдашње креаторе економске политике, који су, очито, одустали од свог основног задатка – креирања повољног инвестицоног амбијента – сматра Гујаничић.



Наводи да је неколио других компанија одобрило дивиденду, вероватно последњи пут када су мањински акционари у питању. Тако је АИК банка крајем прошле године, додаје, исплатила дивиденду од 3,1 милијарде динара, рачунајући и приоритетне акције, али тек пошто је већински власник – „МК група”, „приграбио” висок власнички удео.



– Недавно је та компанија спровела принудни откуп акција, истиснувши мањинске акционаре, осим оних који се судским путем споре с већинским власником око цене по којој је тај поступак спроведен. И чланице „Салфорд” гупације, „Имлек” и „Бамби”, своју последњу годину на Београдској берзи „зачиниле” су исплатом дивиденди, док ће овогодишњим профитом искључиво располагати 100-процентни власник након што се спроведе и принудни откуп у „Бамбију” – каже Гујаничић.



Од компанија које уредно исплаћују дивиденду и негују права малих акционара, истиче он, НИС је акционарима традиционално наменио четвртину остварене добити. С обзиром на велики пад профитабилности услед ниске цене сирове нафте, акционари могу рачунати с тек 24,7 динара по акцији, док је, примера ради, само неколико година раније дивиденда износила 80 динара.



– Упркос паду дивиденди, ваља истаћи доследност НИС-а у поштовању дивидедне политике и у годинама када се нафтне компаније широм света суочавају с тешким условима пословања. „Металац” је такође наставио вишегодишњи низ исплаћивања дивиденде, што је и сасвим логично, узевши у обзир његову власничку структуру у којој контролни пакет акција држе менаyери и радници.



Сличан тренд бележи и „Галеника–Фитофармација”, премда та високопрофитабилна компанија значајно већи део добити задржава нераспоређен. „Јединство” из Севојна је, после неколико уравнотежених година, акционарима исплатило нижи износ дивиденде, пре свега као последицу слабије профитабилности – истиче Гујаничић.



Љ. Малешевић

 

„Техногас” највеће изненађење



По оцени тог берзанског стручњака, најпријатније изненађење ове године је „Техногас”, којим управља мултинационална компанија „Мешер”, а који је први пут откада послује на домаћем тржишту исплатио дивиденду од 1.801 динара по акцији – 1,9 милијарду динара укупно. Колико је то велико изненађење, додаје, показује чињеница да се та хартија и даље котира на нивоу који одговара дивидедном приносу већем од 20 одсто.

Не смеју се кршити права



Ненад Гујаничић  оцењује да кршење права мањинских акционара не посотоји ни у једној земљи која претендује да има нормално тржиште капитала те да се преко те чињенице не сме олако прећи.

Јер, како каже, то у неизвесну ситуацију доводи све оне који се тренутно налазе домаћем тржишту капитала, а шансе за рехабилитацију и опстанак тог дела финансијског система сада су далеко мање него пре петнаестак година, када су акционарство и Берза обновљени након деценија нетржишног привређивања.