с приватним с обзиром на то да формално, по прописима, она више нису под заштитом државе. За шест је Влада Србије нашла одговарајуће решење, док је 11 остало без заштите од поверилаца.
Министар привреде Србије Жељко Сертић тврди да ниједно од тих предузећа која су од 28. маја без државне заштите од поверилаца неће отићи у стечај. Наиме, он истиче да је Влада, заједно с тим предузећима, обезбедила да она наставе економски живот и у наредном периоду, додајући да при том ниједно од њих не може рачунати на субвенције државе, које су им обустављене још прошле године.
Предузећа за које више нема државне заштите су „Ресавица”, РТБ „Бор”, „Петрохемија”, Фабрика мазива Крушевац, ПКБ, Фабрика аутомобила Прибој, „Галеника”, „Икарбус”, Фабрика каблова из Јагодине, „Трајал”, „Јумко” и „Политика” АД. Седам предузећа биће решено кроз Унапред припремљени план реорганизације, док је за остале направљен договор с повериоцима да одложе наплату потраживања. То пак значи да они неће од прекосутра блокирати рачуне тих предузећа и на тај начин их неће отерати у стечај због дугова насталих у претходним годинама. Надлежни тврде да сва та предузећа последњу годину послују позитивно, а да дуговања вуку из прошлости и да су она због тога достигла рекордне 3,5 милијарде евра.
Пошто у тим предузећима има више од 20.000 запослених, она ће морати да смање број радника и многа су већ понудила социјални програм по којем ће радници добијати 200 евра по години радног стажа. У некима од предузећа већ се много радника пријавило за социјални програм, али има и оних у којима је одзив слаб, а евидентно је да има вишка запослених. Нико још нема одговор на питање шта ће бити управо с тим предузећима у којима је заинтересованост за одлазак уз социјални програм мала, а смањења запослених мора бити да би се спровео УППР.
Шта Унапред припремљени план реорганизације доноси тим предузећима? Реч је заправо о судској одлуци којом она практично доказују да сада послују позитивно. Другим речима, он им доноси кратак предах у односу на дуговања повериоцима, могућност репрограмирања дуговања, али и захтева да имају позитивно пословање ове године. Уколико пак то не буду чинила, аутоматски иду у стечај. Тај начин „чувања” предузећа на Западу се често користи код приватних компанија која највише дугују комерцијалним банкама. Министар Сертић тврди и да је поменутих 11 стратешких предузећа имало највећи део комерцијалних дугова банкама, којима сама имовина фирми ништа не значи ако не могу да је продају на тржишту.
– Због тога је и направљен договор да се дугови исплаћују кроз репрограм – објаснио је Сертић. – То је онда једнак услов као када предузећа добију УППР, само морају да поштују договор јер у супротном, аутоматски иду у стечај.
У 11 стратешких предузећа, од којих је за „Галенику” јавни позив у току, одлагање стечаја даје наду да ће барем део запослених сачувати радно место. Нема дилеме да ће део радника завршити на Бироу рада или отићи у пензију, али ће то бити њихова лична одлука коју ће пратити државна отпремнина.
Љ. Малешевић
Урадити што се мора
Економисти су сложни у оцени да ће та предузећа, која протеклу деценију и више нису успела да се боре на тржишту, тешко моћи да се спасу с УППР-ом, односно наћи купца или статешког партнера, и да ће држава зарад социјалног мира морати да настави да их помаже. На ту опасност упозорио је и Фискални савет Србије, истичући да би серивисирање тих предузећа и њихово „вештачко” одржавање пореске обвезнике Србије могло скупо коштати, али и угрозити започете економске реформе.
