а за првих девет месеци ове године већ је премашио десет милиона долара, што је увећање од чак 126 одсто у односу на исти период лане.
У Србији је регистровано 11 компанија које имају извозне бројеве за извоз рибе и прерађевина од рибе у Европску унију. То су „Јухор”, „Карнекс”, „Неопланта”, „ДТД рибарство”, „Анцора Нуова”, „Васовић” д. о. о., „Кристал”, СО, „Туналукс”, „Принципал дуо” и „Барбе Сеафоод”. За извоз прерађевина од морске рибе у ЕУ, компаније морају поседовати регистрован објекат за прераду рибе која ће се извозити у ЕУ, ветеринарске сертификате и ЦАТЋ сертификате.
Међу првих петнаест производа из Србији чије је извоз имао највећи раст су и филети рибе, којих је прошле године извезено за 43.000 евра, а ове за 2,3 милиона. По подацима Светске трговинске организације, добри резултати остварени су и у категорији сушене и димљене рибе, а укупан извоз ове године утростручен је у односу на исти период лане, односно порастао је с 1,9 милион евра на 5,3. Главна извозна тржишта су Данска, Француска и Италија.
Како објашњава председник Групације за рибарство у Привредној комори Србије Крум Анастасов, по Споразуму о стабилизацији и придруживању, Србија има квоту за извоз 60 тона шарана на тржиште ЕУ по повољним условима. Укупна годишња производња рибе у Србији је око 8.500 тона, што је око 20 милиона евра, а извозе се и мање количине прерађевина.
– Када укључимо и рибље конзерве, ми увозимо троструко више него што производимо. Мислим да су такви резултати последица тога што неке фирме увезу рибу, која се дорађује или не, и онда се дистрибуира даље за европско тржиште – објаснио је Анастасов.
Подаци Министарства пољопривреде показују да свих 11 српских компанија које имају дозволе за извоз рибљих производа или прерађевина на тржиште ЕУ испуњавају стандарде за пласман на то тржиште. Међутим, међу њима је мало оних који се заиста баве рибарством –већином је реч о кланицама и индустријама за прераду меса. То би могло значити да оне махом увозе морску рибу, прерађују је овде или препакују и извозе на европско тржиште. При том поштују строге европске стандарде, од хигијенских услова брода који лови рибу до легалности улова, а затим стандарде у преради и паковању рибе која се извози на европско тржиште.
Но, само српско рибарство, а потврђује то и Анастасов, у великој је кризи јер неки велики системи почињу да се гасе, а производња рибе се постепено смањује. На то, тврди он, највише утиче такмичење великих трговинских система који се међусобно боре за потрошаче дампинговањем цена домаће рибе. Он наводи да не постоји ценовна стабилност рибе у Србији па је због тога малопродајна цена шарана у време највеће тражње – а то је обично време поста – 30 до 40 одсто нижа него у Чешкој, Мађарској, Хрватској. Све то спречава бржи развој рибарства у Србији.
Љ. Малешевић
Једемо све више, али...
Јесте да потрошња рибе у Србије из годину у годину расте, али Срби и даље једу три пута мање рибе од европског просека. Последње три године троши се између 7 и 7,5 килограма рибе годишње по становнику Србије. Од те потрошње, грађани Србије већином једу увезену рибу јер је производња рибе у нашој земљи мала па се надокнађује увозом.
Теденцију куповине рибе у Србији и даље диктира цена, која се креће од 350 до 2.100 динара килограм, у зависности од врсте. Петар Богосављевић из Удружења потрошача Србије тврди да је цена рибе висока и да је то основни узрок због чега је грађани, иако свесни да је она здрава, мање конзумирају.
– Цена рибе је висока – казао је Богосављевић. – Увозимо много чак и речне рибе, иако можемо да је произведемо. Србија има велики потенцијал у развоју рибњака, који је, нажалост, још неискоришћен. С друге стране, тешко ће се неко ко прима социјалну помоћ од 15.000 динара одлучити за куповину рибе.
Могли бисмо извозити и своју рибу
Постоје реални потенцијали да се производња рибе на постојећим рибњацима утростручи, а површине под рибњацима повећају најмање десет пута. Уз стимулативну политику државе и добру стратегију развоја рибарства, Србија би лако могла од великог увозника постати извозник своје рибе. Извоз српске рибе би се базирао пре свега на тржишту ЕУ земаља, које имају годишњи дефицит од 1.550.000 тона рибе, али и Русије, која годишње увози око 1.000.000 тона. Сада Србија производи око 12.000 тона шарана и око 1.600 тона пастрмке, односно око 1,8 килограм по глави становника. У Србији има око 200 рибњака.
