Њени чланови данас су локалне самоуправе, компаније, али друге организације. Покрајинска влада такође је показала заинтересованост за сарадњу са НАЛЕД-ом, а протекле седмице најављено је да ће у септембру бити закључен и Меморандум о сарадњи на изради новог модела развоја АПВ. То није једина новина која ће се догодити на јесен, с обзиром на то да се очекује и усвајање новог закона о финансирању локалних самоуправа..
О томе какве промене прописа доноси и какав став има НАЛЕД према овом будућем законском акту за “Дневник говори извршна директора Алијансе Виолета Јовановић:
– Подржали смо Сталну конференцију градова и општина, која је предложила ширу расправу о могућим ефектима закона. Ту пре свега мислим на финансирање локалних самоуправа и њихову мотивацију да активно раде на промоцији и привлачењу инвестиција – наводи Виолета Јовановић. – И већ на почетку се јавио проблем због пореза на зараде. Новина је, наиме, да би у локалне буyете, уместо 80 одсто, убудуће требало да се слије директно 50 одсто од поменутог пореза. Изворни приходи се тако смањују у корист трансфера.
На тај начин се дестимулишу локалне самоуправе да раде на привлачењу инвестиција и постају зависније од виших нивоа власти. А у раду НАЛЕД-а приоритет је управо развој капацитета у општинама. То подразумева оспособљавање људи који се баве постојећом привредом и привлачењем страних улагача. Дакле, ако се поменути закон усвоји како је сада предложено, локал ће добити мање новца. И то ће свакако бити дестимулативно, те се зато надам да ће пре доношења закона ова одредба бити измењена у корист општина и градова.
Наша саговорница објашњава да то није једина примедба. Новим прописом би требало увести чвршће механизме контроле трошења средстава, затим сагледати могућности за смањење расхода у појединим општинама. Са отварањем поглавља везаних за Европску унију, отвара се општинама и могућност коришћења фондова. Локалне самоуправе ту могу да добију средства под веома повољним условима, чак и бесповратно. Међутим, предуслов за то да се овај корак спремно дочека пре свега је добро разумевање рада бриселске администрације, а оно сада недостаје.
– Недостају нам и капацитети у општинама да се европска средства привуку, а поготово нам фале стручњаци који могу да направе квалитетне пројекте по узусима ЕУ. Али то не би смео бити проблем који се не може превазићи. И друге земље, које су биле у нашем статусу, имале су тај проблем. Зато је најбоље да на локалном нивоу радимо на припреми администрације која ће моћи да изнесе те пројекте. Иначе, веће шансе да дођу до европског новца имају међуопштински пројекти, што значи да би се кроз сарадњу општина и регионалних развојних агенција лакше нашао пут до средстава из фондова.
Посебно је то у Војводини шанса, јер су регионалне развојне агенције у АПВ агилне и имају и знања и искуства да изнесу пројекте. А могу бити добра подршка и код аплицирања. При томе никако не треба заборавити да се новац добијен на овај начин мора утрошити тачно па захтевима бриселске администрације. Зато саветујемо мале општине да се ослоне на веће регионалне центре и да искористе њихова знања и искуства, јер ће тако бити успешнији.
НАЛЕД-ова студија о парафискалним наметима је показала да је слика о захватањима из привреде много гора него што смо претпостављали. Алијанса и даље раде на том проблему, а наша саговорница каже да је то непресушан извор инспирације, јер се број намета стално повећава.
– Тражимо од Министарства финансија да уведе регистар тих намета. Он мора бити јаван, па да сви они намети који нису у регистру не би смели бити наплаћивани привреди.
Иначе, у припреми је и нови закон о накнадама. Ми смо чланови радне групе, а да бисмо добили одговарајући закон потребно је да видимо које намете треба укинути, а затим да направимо листу оних за које се мора увести формула на основу које ће се обрачунавати. Тако ће се спречити да се већ кроз сам обрачун на мала врата уводе нови намети. У сваком случају, закон о накнадама ће ту бити кровни пропис и надамо се да ће он бити једна од првих који ће након формирања Владе ући у скупштинску процедуру.
О томе шта је најбитније да би се на локалу подстакао и одржао развој, Виолета Јовановић каже да је то – руководство. Председник општине или градоначелник би, по њеним речима, требало добро да разуме своју лидерску позицију. То значи да мора стратешки да сагледа могућности развоја и потенцијале општине, односно града. Није довољно градити инфраструктуру и направити индустријску зону. Потребно је да тим који руководи општином зна да искористи компаративне предности.
– Ми управо радимо са нашим члановима да им помогнемо у томе да препознају своје место у војвођанском мозаику, да спознају предности које имају. Лепо је то када у неко место дође велики инвеститор и отвори се сто радних места, али ако нађе повољније окружење и јефтинију радну снагу, он већ сутра може да оде – напомиње Виолета Јовановић. – Зато треба радити на стварању амбијента за локалну привреду. Они су ту и нигде не одлазе. Способни тимови у општинама треба стално да прате њихове захтеве и да им излазе у сусрет. Та стална комуникација је јако важна и скоро увек даје добре резултате. А привредници који успешно раде у једној општини су најбољи амбасадори за будуће улагаче који ће тек доћи.
Душанка Вујошевић
Стручњаке треба ценити
У Војводини има 15 локалних самоуправа које се воде као неразвијене, те би нови модел економског развоја поготово њима могао да помогне. Виолета Јовановић наглашава да има општина које су неразвијене и у незавидној финансијској ситуацији, али да су оне, које су на територији АПВ, ипак у бољем положају од оних које су јужније. По њеним речима, оне су у развијенијој средини и са бољом инфраструктуром, а то је свакако предност. Тек, савет саговорнице „Дневника” и за оне које су неразвијене и за оне које су од НАЛЕД-а добиле сертификат о повољном пословном окружењу јесте перманентно образовање кадрова, при чему позиције стручњака морају бити стабилне и морају бити плаћени на одговарајући начин.
