Отета дедовина чека новчано обештећење

Оно што се могло вратити у натуралном облику готово да је враћено, закон није измењен да би се могла применити замена њива, станова и локала, то јест супституција имовине,

па сада остаје да држава почне новчану исплату за отету дедовину.

Ова 2016. година ће по свему бити кључна за привођење крају натуралне реституције, изузев пољопривредног земљишта. Како је за „Дневник” саопштено из Агенције за реституцију, до сада је враћено више од 90 одсто имовине у натуралном облику, односно пословног простора, станова, зграда, неизграђеног грађевинског земљишта, шума, шумског и пољопривредног земљишта. План је да се у 2016. години, речено нам је, оконча поступак враћања у натури, осим комасиционог пољопривредног земљишта.

Новина је и то да ће Агенција за реституцију током ове године доносити и решења којима се утврђује право на обештећење бившим власницима или наследницима одузете имовине. Тим решењима, објашњавају у Агенцији, биће утврђено право на обештећење за одузету имовину која се не може вратити у натуралном облику.

Исплата обештећења по Закону почиње од 2018. године, до када ће се утврдити коефицијент који се добија када се стави у однос износ од две милијарде евра, што је сума која је законом предвиђена за укупно обештећење по свим поднетим захтевима, и износ укупног збира основица обештећења утврђених решењима о праву на обештећење. Значи, решењима о праву на обештећење утврђује се право подносиоца захтева на реституцију у виду обештећења, док ће коначни износи обештећења бити утврђени и исплаћивани од 2018. године, истичу у Агенцији за реституцији.

По подацима те агенције, до сада је натурално враћено 4.433 објекта укупне површине веће од 315.000 квадратних метара, од чега је 3.279 пословних простора, 556 станова и 598 зграда. Такође, Агенција за реституцију старим власницима или наследницима до сада је вратила и 1.616.786 квадратних метара неизграђеног градског грађевинског земљишта, више од 3.432 хектара шума и шумског земљишта и више од 8.194 хектара пољопривредног земљишта.

У Агенцији нису могли да износе детаље везане за повраћај имовине Дунђерских, коју потражују наследници па тако ни да потврде нити демантују информацију о томе да ће им бити враћен дворац у Кулпину. Још увек, истичу, није донета коначна одлука о враћању имовине одузете Ђоки Дунђерском па се због тога не могу ни износити детаљи.

Иначе, у Војводини је највише некретнина враћено у Новом Саду – 312, затим у Панчеву – 100, па у Суботици – 92, Зрењанину – 65, Руми – 30, Сремској Митровици – 27, Вршцу – 11... Међутим, има војвођанских општина у којима није враћан ниједан објекат. То су Бачка Паланка, Житиште, Ириг, Мали Иђош, Опово, Оyаци, Пећинци, Сечањ, Тител и Чока.

Љ. Малешевић

 

Црквама највише враћено грађевинског земљишта

Применом Закона о враћању имовине црквама и верским заједницама, до краја прошле године Агенција за реституцију донела је решења о враћању 53.400 хектара 64 ара и 77 квадратних метара тражених површина. Од тога је 23.216 хектара 50 ари и 30 квадратних метара пољопривредно земљиште, 30.030 хектара 29 ара и 35 метра квадратних су шуме и шумско земљиште и 153 хектара 75 ари и 12 квадратних метара је грађевинско земљиште. Решено је и 109.134 метра квадратних површина објеката.

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести