и број незапослених на евиденцији Националне службе за запошљавање је смањен. Уз то, треба рећи да је такозвани рад на црно веома честа појава, да је много оних који раде, а нису пријављени. Резултати рада инспектора рада од почетка ове године допринели су да се смањењи број радника који раде на црно, а готово 80 одсто њих који су приликом контрола затечени да тако раде, сада је пријављено.
У првих седам месеци ове године године инспектори Инспекције рада обавили су укупно 32.695 инспекцијских надзора. Том приликом, указују из Минстарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, утврђено је да су 10.174 особе радиле без пријаве, односно затечене су да раде на црно. Тај резултат је чак 36 одсто бољи него у истом периоду 2015. године јер је тада на раду на црно затечено 7.473 радника. Такође, ове године су се и послодавци одлучили да, после надзора, запосле већи број радника који су радили на црно те је радни однос заснован с 8.460 радника, што је два пута више него у истом периоду 2015, када послодавци запослили 4.233 радника, који су до тада радили без пријаве.
Из тог министарства указују на то да су ефекти инспекцијских надзора много већи, а то се види по броју пријављених радника, односно из података Централног регистра обавезног социјалног осигурања, Националне службе за запошљавање, Фонда пензијског и инвалидског осигурања и Републичког завода за статистику. Наиме, увидом у базу података Централног регистра обавезног социјалног осигурања утврђено је да послодавци, веома брзо после контроле, пријављују не само оне раднике за које је утврђено да су радили на црно већ и друге што, указују из Минстарства, показује да су контроле утицале и на свест послодаваца о важности примене прописа, а тиме је постигнут и већи и дугорочнији ефекат запошљавања.
Инспекција рада је од 1. јануара до 31. јула 2016. године донела укупно 5.730 решења којима се тражи отклањање утврђених неправилности, као и 224 решења о забрани рада на месту рада, због могућух опасности по безбедност и здравље запослених. Због утврђених прекршаја поднето је 2.077 захтева за покретање прекршајног поступка и издато 762 прекршајна налога. Послодавци који се не придржавају прописа суочени су с новчаним казнама, које су у зависности од врсте прекршаја у области радних односа различите. Тако је казна за послодавца, који је правно лице, од 400.000 динара до 2.000.000 динара, за одговорно лице у правном лицу од 20.000 до 150.000 динара, а за послодавца са својством предузетника у распону од 100.000 до 500.000 динара. Послодавци који не држе примерак уговора о раду, односно други уговор у складу са законом или копију уговора, на месту рада запосленог суочавају се с казном од 100.000 динара, за одговорно лице у правном лицу, односно заступника правног лица, казна је 10.000 динара, а за предузетника је прописана казна од 50.000 динара. Плаћањем половине изречене казне у року од осам дана од дана пријема прекршајног налога послодавац се ослобађа плаћања друге половине казне.
Д. Млађеновић
Рад на црно најчешћи у трговини, угоститељству...
Приликом инспекцијских контрола највише радника на црно инспектори рада су затекли у неколико делатности – пре свега у трговини, угоститељству, грађевинарстви и пољопривреди. Најмање радника на црно је у делатностима рударства, производње и дистрибуције електричне енергије, гаса и паре, образовања и здравства.
