Ожалошћена породица дели дипломатске некретнине

због чега већи део ових објеката плаћа и одржава Србија. Протеклих дана настављени су  разговори о подели дипломатско-конзуларних представништва над којима би требала да се направи примопредаја 13 дипломатских некретина, које је до сада користила Србија, а у процесу сукцесије су припале другим бившим југословенским републикама. Према том договору Словенији је припао генерални конзулат у Сао Паолу, као и зграда амбасаде у Рабату, резиденција у Малију, те амбасада и резиденција у Танзанији. Хрватска је добила објекте у Тунису, Алжиру, Најробију, Мадагаскару и Судану, а  неке од њих, као што су у Алжиру и Најробију користила би заједно са Босном и Херцеговином, док би ова држава добила амбасаду у Анкари.

Већину ових објеката наша држава је имала само на папиру јер их није користила, али је зато издвајала велике суме новца за њихово одржавање, па ће коначна расподела донети само растерећење српског буyета од трошкова које је имала на име нечега што јој и не треба.Хрватски “Вечерњи лист” пише да ће Хрватска преузети некретине бивше Југославије вредне десетине милиона динара, али да се чекају билатерални договори, који треба да буду закључени најкасније до 1.октобра. Хрватска треба да добије и најмање 10 милиона долара од продаје зграде амбасада и резиденција на престижној адреси у Њујорку, за коју је био заинтересован и глумац Џек Николсон, али и од објеката у Токију, Бону и Берну. Вредност ових објеката процењена је на 42,7 милиона долара, од којих  Хрватској припада 23,5 одсто.



Иначе, дипломатска имовина бивше СФРЈ процењена је на око 260 милиона долара, а на основу анекса Б Споразума о сукцесији, утврђено је право Србије на 39,5 одсто имовине, Хрватске на 23,5 одсто, БиХ 15 , Словеније за један одсто мање, а Македонија је добила осам одсто дипломатске имовине. У време потписивања споразума Србија је била у заједничкој држави са Црном Гором, а пошто је сукцесор Београд, директним разговорима представника сада две самосталне државе утврђује се који ће објекти припасти Подорици. У старту је подељено пет објеката: Словенија је добила зграду амбасаде у Вашингтону, Хрватска у Паризу, БиХ у Лондону, Македонији је припао генерални конзулат, а Србији резиденција у Паризу.



Тада је настао проблем јер су бивше југословенске државе више биле заинтересоване за поделу дипломатских предстанвиштва у Европи него за некретнине у Африци, Азији и Латинској Америци. На српској грбачи остао је и престижни апартман у Петој авенији у Њујорку, који се не користи, а месечно одржавање кошта 14.000 долара. За поделу су остала и многа културна добра, уметничка дела, архива и имовина некадашњих предузећа.

На реализацију чека и анекс Г Споразума о сукцесији који обухвата имовину српских предузећа у бившим југословенским републикама, а пре свега у Хрватској. Исти случај је и са имовином приватних лица.



Према ранијим проценама Дирекције за имовину Србије вредност зграда, станова, одмаралишта некадашњих српских предузећа, али и локалних самоуправа у Хрватској у тренутку распада износила је 1,8 милијарди евра, а хрватских у Србији око 800 милиона евра. Хрватски фонд за приватизацију тврди да је пописано 319 објеката на које полажу прво фирме из Србије, а од тог броја 158 објеката је продато, 30 додељено на коришћење, за 40 зграда воде се спорови, а 91 објекат је слободан.

Са овим подацима се не слаже српска Дирекција за имовину, која тврди да фирме из Србије имају преко 400 објеката у Хрватској. При том, у протеклих 20 година многа одмаралишта српских предузећа су пропала и уништена, јер их држава домаћин не сматра својом бригом, а у исто време другој не дозвољава да се о тој имовини стара и да је користи.



Љ. Малешевић

Србији у старту припало 60 амбасада широм света



Од укупне  дипломатско-конзуларне имовине СФРЈ, Србији је на почетку припало око 60 амбасада широм света. Остало је још да се подели око 10 одсто од 127 објекета.Претпоставља се да ће највећи део нерасподељених објеката бити продато, а новац подељен на пет делова. Ипак, све је још увек на дугом штапу јер је економска криза учинила да се смањи број заинтересованих купаца за зграде које чекају на сукцесију.