камата на стамбене кредите повећали тражњу.
- Тржиште некретнина је оживело у претходних годину дана. Имали смо мали раст и осећа се да промета има више него у периоду од 2012. до 2014. године- казао је председник Управног одбора Кластера некретнина Ненад Ђорђевић.
Како каже, у односу на прошлу годину нема неких битних промена, али је значајно то што постоји стабилна тражања и цене не осцилирају, бар што се тиче Београда. Ђорђевић је нагласио да је тржиште стабилно и да купци више не одлажу куповину некретнина.
- Једино што се променило у односу на 2015, а што се одразило на однос понуде и тражење, јесте примена Закона о посре-
довању у промету и закупу непокретности која је драстично смањила број огласа. Тако је понуда у огласима усклађена са реалном понудом некретнина - казао је Ђорђевић Тањугу. Према његовим речима, претходних година је било око 100.000 лажних огласа за продају или изадавање некретнина у Београду и у 2014. и 2015. број огласа је смањен за 70 до 80 одсто.
- То је утицало на стање на тржишту и купци су престали да одлажу куповину у нади да ће наћи нешто што је много јефтиније, а што су видели у огласима - што реално не постоји- рекао је Ђорђевић. Како је рекао, на тржиште је утицало и усвајање Закона о озакоњењу бесправних објеката, јер су почеле да се продају и некретнине које немају све папире. Ђорђевић је навео да је у претходних годину и по дана, откада је почео да се примењује Закон о посредовању у промету и закупу непокретности, око 1.735 људи положило стручни испит и да је око 640 привредних субјеката уписано у привредни регистар посредника.
- У већим градовима је зато доста смањена сива економија, док у мањим местима још има рада на црно. Ипак, доста се променила ситуација на боље пошто сада имамо преглед ко ради посао, да ли испуњава минимум захтева и да ли има знање потребно за обављење посла- истакао је Ђорђевић. Такође, на тржиште је доста утицао и пад каматних стопа на стамбене кредите.
- Камате су значајно смањене, уз Еурибор (Европска међубанкарска стопа) који је на рекордно ниском нивоу тако да људи могу јефтиније да се задуже. Такође, пре око годину и по дана камате на девизне штедне улоге су драстично смањене и сада су око један одсто, па се више не исплати штедња у еврима- казао је Ђорђевић.
Е. Дн.
Новац да се инвестира
Како је навео, доста тог новца је крајем 2015. почело да одлази у куповину некретнина тако да је то утицало доста да тржиште живне.
- Говорили смо 2014. и 2015. да НБС и пословне банке доста греше што држе релативно високу камату на орочену штедњу у девизима, јер до пре три или четири године она је била између шест и седам одсто, што је дестимулисало људе да улажу у некретнине. Тада је забележен значајан раст девизне штедње у еврима, која је годишње расла 600 до 700 милиона евра- навео је Ђорђевић.
