премијера Вучића, професору др Драгану Гламочићу, својевремено министру пољопривреде, све уз оцену да у овом тренутку заправо нико не штити интересе пољопривредних произвођача. За сада је, у првом кораку, инсистирано на томе да регистрована пољопривредна газдинства добију заслужено место у Привредној комори Војводине, односно Србије...
– Чињеница је да тренутно немамо друго решење него да покушамо нешто да урадимо преко постојећег коморског система, али наш је план да се направи посебна аграрна комора, као што је у Словенији, Аустрији, Мађарској… У Хрватској је чланство у Аграрној комори обавезно, а у њу улазе сва физичка и правна лица чија је основна делатност пољопривреда. И та комора штити њихов интерес, снажно наступајући и према министарствима, и према влади и према другим учесницима у аграрном ланцу – појашњава за „Дневник” Миклош Нађ, председник Савеза аграрних удружења Војводине. – Нажалост, као пољопривредници ми то само можемо да тражимо, а да ли ће се том нашем захтеву изаћи у сусрет, то зависи од политичке воље, јер би Министарство пољопривреде требало да припреми законски основ за формирање такве коморе.
Међутим, досадашња искуства у том правцу, предочава Нађ, не дају пуно простора за оптимизам, јер, како каже, ови и слични захтеви су изношени у сви досадашњим разговорима и са ресорним министарством и са кабинетом премијера Вучића, али ниједан корак напред није направљен.
– Удружења попут нашег практично су немоћна када се паори нађу у проблему, као недавно када су протестовали због проблематичних одредби Закона о пољопривредном земљишту. А Привредна комора се није оглашавала ни тада ни када су пољопривредници били на удару Ратко Филиповићотворених уцена откупљивача и прерађивача нити када су газдинства пропадала јер је цена живе ваге товљеника пала на 100 динара. Једноставно, Комора до сада није за сељаке ништа ни радила ни урадила. Истина, обећано нам је да ће убудуће бити другачије, да ће у статуту Привредне коморе Војводине нешто убацити, променити, ставити… али то нама није довољно – отворен је Нађ.
Саговорник „Дневника”, наиме, појашњава да и по новом закону о ПКС газдинства практично могу да постану део коморског система само преко Задружног савеза.
– То значи да би сваки пољопривредник најпре морао да буде члан неке задруге, а онда да та задруга буде део Задружног савеза који ће имати своје место у ПКС. И тако ће паор тек преко треће руке, на папиру, моћи да унутар привредне коморе остварује неки свој интерес. А и то преко неког кога делегира Задружни савез, који 15-20 година није успевао да издејствује да Србија добије нормалан закон о задругама. Када је на крају донет, испада да му је једини циљ да имовину пропалих задруга претвори у државну, како би се што лакше продала. А оно што би заиста требало да буде интенција тог закона – како да чланови задруге остварују преко ње нека своја права, о томе нема ни речи. Једноставно, нико у Србији неће да разговара о заштити пољопривредних газдинстава и уопште пољопривредних произвођача. Стога ми сами морамо наћи пут и начин да нас неко чује.
Мирослав Стајић
Групација унутар ПКВ
– Уверени у то да на њих нико не мисли, да нису равноправан део овог друштва, а осећајући се и социјално угрожено, сељаци покушавају да нађу решење за заштиту својих интереса. И то је не само легитимно, него и потпуно оправдано – каже за „Дневник” председник Привредне коморе Војводине Ратко Филиповић. – Оно што ПКВ и ПКС у том погледу могу да учине, јесте њихово укључивање и позиционирање унутар новог коморског система, који сада практично градимо на темељу новог закона. Један модел за то је кроз Задружни савез, а други је кроз стварање услова у статутима комора – што ће ПКВ сигурно учинити – за формирање посебне групације која би окупљала регистрована газдинства. Овим путем би могли не само да перманентно износе своје ставове о горућим пробемима у аграру, а које би онда Комора заступала у комуникацији с Владом, него би, рецимо, и директно учествовали у активностима које ће ПКС имати у процесу придруживања ЕУ. Наравно, могуће је и стварање посебне Аграрне коморе, али то онда превазилази ингеренције ПКВ и ПКС и тема је за државу.
