Паори сеју 40 одсто дорађене таванке

недавних киша које су их омеле у јесењим радовима. Паори тврде да су улагања у јесењу сетву скупља и до 20 одсто у односу на лањску, а председник Националног савеза пољопривредника Србије Мирослав Ивковић из Новог Жедника предочава да паоре, уз све неповољне околности, погађа и измицање најповољнијег оптималног рока сетве због падавина, које су радове закочиле петнаестак дана.

По његовим речима, сетва касни и због касније бербе кукуруза и соје, обављена је на око 70 одсто површина, а истиче да паори кубуре и с финансијама јер им услед слабијег рода због суше и изузетно ниске цене сунцокрета и других култура недостаје новца за улагања. Он напомиње да паорима није остала никаква акумулација за улагање у јесењу стеву и да је недостатак пара видљив и процењује да ће око 40 одсто паора у Војводини и централној Србији за сетву користити сопствено семе. По његовим речима, једне године пољопривредници за део површина купују декларисано семе и посеју га, а следеће га дорађују у сопственој режији, ураде квалитетну заштиту против болести и сеју га.

– Све то је проузроковало да се произвођачи опредељују за сетву семена с тавана, уместо да купују декларисано сортно семе, а разлог није незнање шта је боље сејати, него недостатак новца – каже Ивковић за „Дневник”. – Знамо да је држава укинула субвенције на површине веће од 20 хектара и за државно земљиште које се узима у закуп, тако да је новац који би био уложен у декларисано семе отишао за куповину дизел-горива и нешто мало вештачког ђубрива, али и то је себи могло приуштити врло мало паора. Укидањем субвенција држава је себи направила медвеђу услугу – род пшенице у идућој жетви биће мањи, пошто су пољопривредници остали без новца после ове сушне године, а уљарама и други прерађивачима дозвољено је да раде шта хоће. 

Драгутин Попов из Остојићева тек је започео сетву пшенице на више од стотину јутара, а сејаће мало озимог јечма, и каже да није закаснио.

– Нисам присталица ране сетве пшенице јер из искуства знам да је добар период од 20. октобра до 20. новембра – указује Попов. – Овогдишња сетва је скупља јер су поскупели вештак и заштитна средства, а и наднице су веће. Декларисано семе нисам узимао за све површине, него за око 30 јутара, а остало ћу засејати семеном из лањске производње. То што кажу да сејемо с тавана не стоји, него се показује да сортно семе које једне године сејемо, остављамо и дорађујемо за наредну сетву и искуства су добра. Обично узимам декларисано семе три сорте па помешам, што се показало као добитна комбинација јер гледамо да смањимо улагања, пошто је цена хлебног зрна у прошлој жетви, а и претходних сезона, била ниска.

Сетву је у оптималном року на око 60 јутара обавио Ерне Вајда из Кањиже па се поједине парцеле већ зелене, а на некима је фаза ницања.

– Улагања у ову сетву су већа око петину јер су поскупили семе и минерално ђубриво, а да бих је обавио, узео сам кредит јер су каматне стопе повољније – вели Вајда. – На нашем терену сетва је обављена на половини планираних површина, а они који су посејали пре кише, пшеница је никла и у одличном је стању. Половина произвођача сеје семе с тавана из сопствене продукције, али ја се опредељујем за декларисано јер доноси веће приносе и уговарам производњу. Сматрам да је боље уложити у стеву и примену агротехничких мера јер се то враћа већим приносом и квалитетнијим зрном.

Сточар Чаба Микушка из Бачке Тополе не сеје пшеницу, али је од озимих житарица засејао по два јутра јечма и тритикале.

– Јечам сам засејао пре кише, а после застоја смо поново прионули на посао и посејали тритикале – прича Микушка. – Те житарице сејем само за сопствене потребе за сточну храну, сејао сам семе из сопствене производње јер је година веома лоша за свињогојство. Захтеве за субвенције сам предао, али ништа још није исплаћено, а за испоручене товљенике субвенције нисам добио ни за прошлу годину. Осим ниских цена ратарских производа, на најниже гране су пале и цене товних свиња – на 120 до 130 динара килограм, прасади на 140 до 150 динара килограм, тако да су људи масовно почели да распродају крмаче.

М. Митровић

Ратари вредни и у потиским општинама

Сетвене радове интензивирали су и ратари у потиским општинама Кањижа, Сента, Ада, Нови Кнежевац и Чока. Љубомир Коњовић из Мола тек јуче се спремао да обави сетву пшенице у риту.

– Касно сам скинуо сунцокрет, припремио сам земљиште и чекао да се терен присуши, а сваког часа треба да стигне семе – каже Коњовић. – Сетву ћу обавити на четири јутра, искључиво декларисаним семеном Института за ратарство из Новог Сада. Разлика у цени у односу на прошлу сетву није велика. Већина произвођача је у закашњењу с послом и тек сада обављају стеву, а доста њих још није успело да обере кукуруз.