за пољопривреду Министарству пољопривреде крајем прошлог месеца доставио одбијеницу на захтев за акредитацију Управе за аграрна плаћања за коришћење новца из ИПАРД фондова, због чега наша држава ове године неће моћи да искористи 175 милиона евра за српске пољопривреднике.
– Контрола о томе да ли Управа испуњава услове била је у мају, а одбијеница је стигла крајем прошлог месеца – рекао је за наш лист Недимовић. – Радимо на отклањању минуса, односно онога што нам недостаје. Запошљавамо људе у Управу и решавамо проблем прилагођавања објекта Управе стандардима ИСО 27001 и 27002.
Мада је било јасно да српска Управа за аграрна плаћања, пре свега због малог броја запослених, није испунила услове које је пред њу поставила ЕУ, захтев за акредитацију послат је у априлу, али се ипак веровало да ће је Србија добити, и самим тим моћи да користи новац из ИПАРД фондова. Тадашња министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић објашњава да не зна зашто је тада послати захтев одбијен, тврдећи да је учињено све што је требало и да је све текло по плану, иако добро зна да је било недостатака на које су сви указивали и без којих је тешко било очекивати позитиван одговор из Брисела.
Да ипак све није текло по плану, говори и податак да, и поред одобрења Владе Србије за запошљавање у Управи за аграрна плаћања, потребан број радника није примљен и да се то чини тек сада, и поред неспорне чињенице да је то један од најважнијих услова за акредитацију тог тела задуженог за спровођење ИПАРД програма. Наиме, тек сада се повећава број запослених у тој управи и ради на прилагођавању европским стандардима, иако је то требало да буде урађено још до априла ове године. Јер, да је тада урађено оно на штаа је ревизор Генералног директората ЕУ за пољопривреду скретао пажњу, Србија сада не би била одбијена и српски пољопривредници би одмах могли конкурисати за близу 175 милиона евра. Овако, тај новац остаје за наредну годину, под условом да се испуне стандарди које ЕУ тражи.
Иначе, Управа за аграрна плаћања је прва специјализована институција која се бави искључиво субвенцијама у пољопривреди. Њен задатак је да омогући пољопривредним произвођачима да се јасно и на поуздан начин обавесте о свим актуелним подстицајима у пољопривреди, да им помогне да остваре субвенције на које имају право и обезбеди ефикасну и брзу исплату новца пољопривредним газдинствима. Она је један од основних инструмената кроз који се исплаћују субвенције произвођачима у целој Европској унији, а њено оснивање је било и услов да Србија користи претприступне фондове ЕУ намењене аграру.
Формирањем Управе испуњен је основни институционални услов да српска пољопривредна газдинства користе новац из претприступних фондова ЕУ, а потом, када Србија постане чланица ЕУ, да кроз коришћење новца из Европског гарантног фонда и Европског фонда за рурални развој, прилагоде свој начин рада у складу са заједничком пољопривредном политиком ЕУ.
Љ. Малешевић
Избор за посао у Управи до краја године
Управа за аграрна питања је прошлог месеца расписала конкурс за пријем 50 извршилаца, а стигло је 2.200 пријава. С обзиром на велики број пријава, процењено је да резултате конкурса не треба очекивати пре краја године. Влада Србије одобрила је крајем прошле запошљавање 103 извршиоца у Управи за аграрна питања, што је један од услова за акредитацију државних органа и тела задужених за спровођење ИПАРД програма за који је Евопска комисија Србији дала зелено светло и који српској пољопривреди доноси 175 милиона евра. На првом конкурсу, фебруара ове године, одабрано је 43 извршиоца, који су тек недавно почели да раде у Управи.
