Паштете извозимо у Анголу, сунцокрет у Финску и Јапан

семе ове уљарице сеје се и у Финској, а пашетете, такође из војвођанске престонице, продају се чак у Анголи.

Највећа домаћа семенска компанија, новосадски Институт за ратарство и повртарство извози у тридесетак земаља, а по речима помоћника директора за међународне комерцијалне послове Владимира Миклича освојена су и нова тржишта какво је финско.- Семе сунцокрета и кукуруза извозимо и у Казахстан, имамо тржиште и у Мароку, Белорусији.. Ипак, најзначајнији партнери су нам Русија, Украјина, Бугарска, Италија.. - каже Миклич. 



Тржиште Анголе освојила је, и тамо остала, новосадска месна индустрија “Неопланта”, у Аустралију месне прерађевине извози “Карнекс”, а војвођанске фирме на светској пијаци продају и делове за обућу од коже, хулахопке, самодрживе чарапе... Ипак, кукуруз је извозни адут Војводине и предњачи на листи производа. Жутог зрна је прошле године Војводина извезла за око 390 милиона долара, што је 7,5 одсто њеног укупног извоза, а на другој позицији били су лекови за малопродају вредни 143 милиона долара. Према подацима које смо добили у Привредној комори Војводине (ПКВ), трећи највећи извозни производ лане је био шећер, којег смо свету продали за 135 милиона долара, а следе гвожђе, сетови проводника за паљење, бутумен од нафте...



Током 2014. године војвођански привредници су остварили укупну робну размену са иностранством од 11,3 милијарде долара, што је 4,3 одсто више него претходне године. Извоз је вредео 5,2 милијарде и порастао је 5,2 одсто, док су Војвођани на светској пијаци купили робе за 6,1 милијарду долара, 3,5 одсто више у односу на претходну годину. Прошле године спољнотрговински дефицит био је око 900 милиона долара и смањен је око пет одсто, а забележено је и повећање покривености увоза извозом.



Лане су војвођанским привредницима најзначајнији партнери у извозу биле земље Европске уније, у којеје пласирано 62,7 одсто свих овдашњих производа намењених страном тржишту, а потом земље ЦЕФТА региона и остале.Према најновијим подацима којима располаже ПКВ и у фебруару ове године Војводина је имала знатан удео у укупном српском извозу - 32,5 одсто. Наиме, продала је на иностраном тржишту робе за око 630 милиона долара, док је увоз вредео 774 милиона долара. Најзначајније земље у које су војвођански привредници пласирали своје производе биле су Румунија, Немачка, БиХ, Италија..., а као и обично, предњачио је кукуруз (70 милиона долара).



Све у свему, ови подаци били би много бољи када бисмо успели да барем залечимо нашу велику бољку - извоз сировине. Некако стално слушамо приче о томе како треба више да продајемо производе више фазе обраде, а мање материјала за репродукцију, то јест више кобасица, а мање кукуруза, али то никако да остваримо. У извозу Војводине у 2014. години, посматрано по наменама производа, доминантну вредност има управо извоз материјала за репродукцију - 66,7 одсто њеног укупног извоза.



С. Глушчевић

 

Увоз јачи



У структури робне размене Војводине са иностранством знатно је већи број производа који се увозе у односу на број извозних производа. Рецимо, прошле године у извозу је било 4.646 производа, док их је на увозној страни било 6.270. Лане су војвођански привредници извезли 96 производа вреднијих од 10 милиона долара.