средине Бранислав Недимовић истиче да је новац обезбеђен у буyетима Србије и Војводине у намери да се максимално промовише пољопривредна производња у оним делатностима које имају добре перспективе, као што су воћарство, повртарство и говедарство, да би се млади мотивисали да се баве пољопривредом.
– То ће бити нека врста грантова, 75 одсто новца ће се давати унапред да би се реализовала пољопривредна производња – објаснио је Недимовић. – Од младих пољопривредника тражимо да уђу у систем пензијско-инвалидског осигурања, тако да можемо да кажемо да више немају статус незапослених.
Млади пољопривредници у Србији чине три одсто популације, док је просек у Европској унији двоструко виши. Овде села напуштају због мале зараде и тешких услова живота, а да би млађи од 40 година остали на селу или почели да се баве пољопривредом, држава је одлучна у намери да им да субвенције од чак 75 одсто новца уложеног у инвестиције. Приоритет ће имати они млади пољопривредници који живе у сиромашнијим подручјима.
Суштина те мере је да се створе нови пољопривредници, они који су намерни да с других простора долазе на село, да у њему живе и остварују пољопривредну производњу и своју егзистенцију. Да би се то заиста и догодило, држава ће унапред, што је такође први пут, младим пољопривредницима давати новац за инвестиције, а трошкове ће они касније правдати рачунима. Прошлогодишња анализа Америчке агенције за међународни развој указује да би се пољопривредна производња могла започети с 10.000 евра. Тако је младим пољопривредницима, уколико је та рачуница тачна, за пластеничку производњу поврћа потребно од 2.000 до 4.000 евра, за узгој свиња око 1.200 евра, а за тов јунади или малу фарма коза четири пута више.
Осим субвенција младим пољопривредним произвођачима, у другој половини овог месеца биће расписан и конкурс за субвенције воћарима и виноградарима при куповини трактора. Да би им се помогло да обнове застарелу механизацију и повећају принос по хектару, воћари и виноградари платиће половину инвестиција.
Да је на њивама, у воћњацима и виноградима механизација застарела показују подаци од пре четири године по којима у Србији има око 600.000 трактора, од којих је чак 95 одсто старије од десет године, као и 2,4 милиона прикључних машина, такође старијих од десет година.
Услови конкурса Министарства пољопривреде за поменуте и друге субвенције које се припремају требало би да буду познати за десетак дана. Министар Недимовић објашњава да је идеја да од 15. фебаруара све буде у функцији, да сва пољопривредна газдинства буду обавештена или путем писма или путем СМС порука, савремених средстава комуникације, да свако добије информацију за шта може да конкурише.
– Пољопривредни произвођач који жели да купи трактор прво поднесе захтев нашој Управи за аграрна плаћања, заједно с предрачуном, након тога Управа доноси посебну одлуку и каже – да, ви имате право да то набавите, имате рок од 60 до 90 дана да се то реализује. У том тренутку му се не исплаћује новац. Кад достави коначну фактуру, завршни рачун, кад набави трактор или опрему, ми враћамо 50-60 одсто пара, у зависности од територије где је – објашњава Недимовић.
Љ. Малешевић
Довољно новца за све конкурсе
Аграрни буџет за ову годину је готовоо 3,5 милијарде динара већи него лане јер је намера државе да повећа конкурентност пољопривредних произвођача тако што ће подстицати њихове инвестиције у опрему или прерађивачке капацитете, али им и помоћи у обнови механизације, тову јунади, телади, израдњи објеката за складиштење, сушење и замрзавање производа. Сви услови конкурисања биће ускоро познати и тек онда ће пољопривредници знати на шта тачно могу рачунати. Ном заједничко за све је да пољопривредна газдинства морају бити регистрована и да пољопривредници морају бити пријављени на пензијско и инвалидско осигурање.
