у односу на прошлу годину, осим у сточарству, где су, рецимо, повећана давања за приплодне млечне краве. Као што је већ познато, укупан износ субвенција ове године је мањи него лане. Наиме, ограничена је површина у биљној производњи па се субвенције више неће давати за стотину хектара, већ за 20.
Основни подстицаји за биљну производњу остају 6.000 динара по хектару, колико ће и ове године износити и регреси за гориво и ђубриво, такође по хектару. Премије за млеко ће, сходно уредби која је пре неколико дана објављена у „Службеном гласнику”, износити седам динара по литру, док ће подстицаје за квалитетне приплодне млечне краве бити 25.000 динара по грлу. Толико ће фармери добијати и за квалитетне приплодне товне краве.
Узгајивачи оваца и коза за своја квалитетна грла могу рачунати на подстицаје од 7.000 динара. По новој уредби, подстицаје за квалитетне приплодне крмаче такође ће бити 7.000 динара по грлу, док ће живинари као подстицаје за родитељске кокошке тешког типа добијати 60 динара по свакој, а за родитељске кокошке лаког типа 100 динара. Они који на фармама имају ћурке, за родитељске ће имати подстицај од по 300 динара.
Када је о тову реч, подстицаји за јунад обезбеђни су у износу од 10.000 динара по грлу. За за тов јагњади износе 2.000 динара по грлу, за јарад је одређено 2.000 динара по грлу у тову, а подстицаји за тов свиња су 1.000 динара. Кравама-дојиљама је, по уредби, за ову годину намењено 20.000 динара по грлу.
Укупно је држава за премије за млеко издвојила 3,4 милијарде динара, а за основне подстицаје за биљну производњу 2,7 милијарде. Јунице, крмаче, овце и козе, кокошке и ћурке и риба добили су из аграрне касе 4,5 милијарде... За регрес за гориво држава је пољопривредницима наменила три милијарде динара, толико и за ђубриво, док је на име регреса за премију осигурања за усеве, плодове, вишегодишње засаде, расаднике и животиње опредељено 400 милиона динара.
И ове године биће помоћи пољопривредницима и за трошкове складиштења у јавним складиштима у износу од десет милиона динара. Регрес за складиштење износиће 40 одсто укупних трошкова складиштења пољоприврдних производа. И осигурање остаје као и лане – регрес за премију осигурања за усеве, плодове, вишегодишње засаде, расаднике и животиње износиће 40 одсто плаћене премије.
Држава је из касе издвојила паре и за рурални развој, и то 841 милион динара. Судећи по њеној најновијој уредби, намера јој је да подстиче конкурентност и унапређње пољопривредне производње. Тако ће они који желе да подигну нове вишегодишње засада воћака, винове лозе и хмеља добити 150 милиона динара, док је као подршка за унапређење примарне пољопривреде опредељено 451,5 милион динара.
Судећи по реакцијама пољопривредника још док је уредба о расподели подстицаја у аграру за ову годину била у најави, они махом нису задовољни тим документом. Војислав Малешев из Клуба „100 П плус” најновији потез државе да из система подстицаја избаци површине веће од 20 хектара сматра социјалном мером, а у том случају нема говора о конкурентности.
– То је социјални програм, а не развојни – упозорио је Малешев. – Нигде се не дају подстицаји само за 20 хектара, тога нема у Европи нити у земљама у окружењу. Онај који ради само 20 хектара – а причамо о чистој ратарској производњи – не може опстати већ може имати само толико да преживи.
С. Глушчевић
За рибу и пчеле
Подстицаје за квалитетне приплодне матице шарана ове године износиће 500 динара по риби, док ће матице пастрмке добити 300 динара. Подстицаји за производњу конзумне рибе биће десет динара по килограму. Пчелари ће, по кошници, добијати 500 динара. Органска производња добила је 92 милиона динара.
