Управо то поврђује и тренутни спор и игра бројкама између Фискалног савета и „Електропривреде Србије”.
Фискални савет је у извештају посебно анализирао кретање расхода за зараде запослених у фискално најважнијим јавним предузећима и закључио да поједина предузећа нису потпуно доследно спроводила законску одредбу о смањењу зарада од десет одсто у 2015. години. „Највеће и економски најопасније одступање направљено је у ЕПС-у, док код осталих предузећа начелно можемо рећи да су исплаћене зараде приближно биле у складу са законским одредбама – иако је и у њима било тенденција да се део законског умањења зарада надокнади”, наведено је у извештају Фискалног савета.
Није дуго требало да стигне и одговор из ЕПС-а.
’Електропривреда Србије’ је смањила зараде запослених десет одсто у 2015. години”, саопштио је ЕПС, истичући да поштује мере штедње и да Фискални савет износи паушалне оцене. Како је наведено, ЕПС у супротном не би ни могао да исплати плате, због месечне контроле Министарства финансија. ЕПС поштује мере штедње Владе Србије и све ради у складу с Генералним програмом пословања који је Влада одобрила.
„Спекулације о луксузним јавним набавкама су нетачне и злонамерне, без икаквих основа”, наводи се у саопштењу, као и то да Фискални савет износи паушалне оцене о зарадама у ЕПС-у јер очигледно не располаже тачним подацима, иако је ЕПС у усменој комуникацији с Фискалним саветом понудио сва разјашњења. ЕПС је у 2015. био у обавези да исплати укупно 3,3 милијарде динара на основу Посебног колективног уговора, који су потписали синдикат и Министарство рударства и енергетике. Додатну 1,4 милијарду динара су трошкови пријема у ТЕ-КО „Костолац” дела радника ангажованих ван радног односа и преузимања у РБ „Колубара” запослених из предузећа „Колубара Услуге”, неопходних за стабилно одвијање производње, што је одобрила Влада Србије. То су стварни трошкови на основу којих Фискални савет погрешно закључује да ЕПС није поштовао законске одредбе о смањењу зарада.
На питање да ли се то Фискални савет прерачунао када је реч о платама у ЕПС-у, члан Фискалног савета Владимир Вучковић је рекао да су они као Савет само анализирали податке који су јавно доступни, као и њихове извештаје о пословању.– Нисмо из неких наших измишљених бројки долазили до закључака и у последњем извештају, који сви могу погледати на нашем сајту, једноставно смо документовали о чему се заправо ради – рекао је Вучковић. – Тако да сигурно не стоји оцена да смо то одрадили паушално, без чвршћих бројки.
Он објашњава да маса зарада може да се види и из биланса успеха предузећа где, каже, јасно стоји да су нето плате три године на нивоу од око 42 милијарде динара, а да се када је реч о бруто платама, примећује велики скок у 2015. години од око пет милијарди динара.– Могуће је да се део објашњења крије у том саопштењу ЕПС-а у којем се наводи да је потписан неки колективни уговор између синдиката и Министарства. Дакле, могуће је – и ми смо то написали у нашем тексту – да јесте смањена нека основна зарада, али се поставља питање шта је с различитим додацима које радник треба до добије – наводи Вучковић, и додаје да маса зарада показује да је оно што је требало да добију као зараду компензовано неким другим исплатама које су радници добили.
У Фискалном савету саопштавају и то да њихову оцену да нето примања запослених у 2015. нису умањена десет одсто непосредно потврђује и сам ЕПС у званичном извештају о пословању за 2015. годину, где је наведено да је просечна нето зарада у предузећу у 2015. износила 79.979 динара, а у 2014. години била је 79.657 динара.
Е. Дн.
Профит у првом полугодишту
Профит ЕПС-а у првој половини 2016. године био је 13,1 милијарди динара, што је десет милијарди више него у истом периоду лане. Уштеде у пословању износиле су 13,8 милијарди динара, наплата је на нивоу од 95,27 одсто, а губици електричне енергије били су 13,87 одсто, што је мање од планираних 14,35 одсто. Управо због добрих резултата ЕПС-а поскупљење електричне енергије у Србији биће упола мање него што је ММФ захтевао, наведено је у саопштењу ЕПС-а.
