То је тек 0,1 одсто више него што је било у јулу, говоре подаци Кредитног бироа Србије и Удружења банака Србије. Раст су у протеклом периоду забележили зајмови намењени пољопривредницима и они за рефинансирање. Највећи пад забалежен је код кредитирања предузетника.
Кредити дати пољопривредницима износили су крајем прошлог месеца 43,97 милијарде динара. То је 4,4 одсто више него на концу прошле године. О томе колико ће појачано кредитирање допринети тој грани др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић“ каже:
– То су кредити који су махом дати малим пољопривредним газдинствима – наводи Васиљевић. – Нема ту великих предузећа и некадашњих комбината. Мала газдинства су за банке интересантна пре свега због сигурности. Ти зајмови се дају обавезно уз хипотеку на кућу, машине или пољопривредно земљиште. То је за банку имовина која се лако може продати. Посебно се то односи на њиве и друго обрадиво земљиште, које много лакше нађе купца од стамбених квадрата. Суме које банке одобравају газдинствима нису велике, а такви зајмови обично не прелазе вредност од 10.000 евра по једном одобреном кредиту. Због тих зајмова тешко да ће неко од пољопривредника допустити да му продају кућу, њиву или трактор. Већ ће се некако снаћи да врати рате.
Док је мала пољопривреда за банкаре занимљив сегмент за пословање, за предузетнике се то никако не може рећи. Сума зајмова које су банке одобриле њима зауставила се на 44,41 милијарде. Крај прошле године тај сегменти бизниса је дочекао са сумом од 59,33 милијарде динара. То је пад од 25 одсто. О томе зашто су предузетници тако мало занимљиви за кредиторе први човек Опортјунити банке Владимир Вукотић каже:
– Банке су код нас оптерећене НПЛ-овима, односно зајмовима који се већ дуже не враћају – објашњава он. – Зато су веома опрезне када се ради о сваком иоле ризичнијем послу. С друге стране, опрезни су и предузетници. Нико не жели да узме зајам који не може да врати, посебно ако се он гарантује личном и породичном имовином. Ми смо банка која је специјализована баш за послове с малим бизнисима и не бележимо проблеме у тој области. Предузетници се код нас највише задужују да би узели новца за обртни капитал. Ради се о мањим сумама, које се крећу до милиоа динара, а обавезе се редовно измирују.
Грађанима су и даље најзанимљивији кредити за рефинансирање. У односу на конац 2014. порасли су 42,4 одсто и зауставили се на суми од 43,47 милијарде. Али су и они у два претходна летња месеца порасли 3,5 одсто.
Д. Вујошевић
Повољни стамбени зајмови
Ове године су пале камате на стамбене кредите, баш као и цене квадрата, али очигледно недовољно да се грађани лакше одлучују за куповину стана или куће. Од почетка године стамбени зајмови су порасли 1,6 одсто. Сума износи 372,51 милијарде динара. Од јула до августа то је 0,5 одсто мање.
