Порашће производња, извоз, али и јавни дуг

директних страних инвестиција и јавне капиталне потрошње, оцењује Европска комисија.

По најновијим, зимским економским прогнозама Европске комисије, предвиђени привредни раст Србије подразумева снажну посвећеност спровођењу планираних структурних реформи које су, како се наводи, важан чинилац за побољшане изгледе раста.Комисија процењује да ће приватна потрошња, која у БДП-у Србије учествује са 75,6 одсто, порасти у овој години 0,5 одсто, а следеће године 1,5 проценат.



Јавна потрошња, која је по процени Комисије прошле године пала 1,5 одсто, у 2016. години ће остати у минусу од 0,3 одсто, да би 2017. изашла из негативне зоне и била на нули. Такође се предвиђа раст извоза робе и услуга у 2016. од 4,7 процената, а наредне године од 5,3 одсто, док ће увоз успорити раст на 4,1 одсто, односно на 4,8 одсто у посматраним годинама, респективно.



Буyетски дефицит у 2015. години је бољи него што се предвиђало, углавном као резултат боље остварених прихода. То је, како се наводи у извештају, отворило простор за ограничено повећање пензија и једнократне исплате неким категоријама запослених, као и за циљано повећање плата у јавном сектору.



Значајни једнократни приходи и расходи утицали су на буyетски резултат, и постоји потенцијал да они и у 2016. години буду фактори од утицаја.Међутим, како се додаје у извештају, средњорочни фискални изгледи су мање импресивни. ЕК предвиђа да ће буyетски дефицит у 2016. години остати непромењен, пре него што почне да благо опада у 2017. години.



По мишљењу Комисије, тај ниво дефицита подразумева даљи раст јавног дуга на око 80 одсто БДП-а.Због тога је потребна амбициознија стратегија фискалне консолидације ради коначног смањења јавног дуга на одрживи ниво, закључује се у зимској економској прогнози Европске комисије.



Д. У.

 

Инфлација и консолидација

Констатујући да је инфлација већ две године испод циљане стопе Народне банке Србије од 4 одсто плус/минус 1,5 проценат, ЕК је изразио очекивање да ће домаћа тражња и прилагођавање регулисаних цена погурати раст потрошачких цена. У том контексту, Комисија прогнозира да ће инфлација ове године достићи 2,4 процента, а 2017. године 3,6. У извештају се констатује и да су резултати фискалне консолидације коју спроводи Влада Србије импресивни, али да она није завршена.