Њихови поседи су углавном у Војводини, а у општинским администрацијама примећују да су ажурне платише. Најнижа пореска тарифа за хектар код нас је 1.250 динара годишње.
Та област регулисана је Законом о порезу на имовину. О томе које су ту границе одређене за локалне самоуправе, порески стручњак Ђерђ Пап каже:
– Пре неколико година ти прописи су мењани – подсећа он. – Пореске стопе се сада рачунају на тржишну вредност некретнине, а не на књиговодствену, као раније. Зато је пореска основица сада нешто виша него пре. Законом је одређена максимална стопа пореза коју могу одредити локалне самоуправе. За мале власнике, који поседују до десет ари, максимална стопа је 0,3 одсто тржишне вредности, а за оне који имају више од тога, највише је 0,4 процента.
Тржишна цена на коју ће се после рачунати порез у општинама се одређује на основу оне коју су бележници имали при склапању уговора о купопродаји а у претходној години.
Општине ређе користе макисмалну стопу. Тако је у атару Кањиже за све 0,3 одсто, у Бечеју 0,23, у Сремској Митровици 0,25, Руми 0,2… Још су скормнији у Старој Пазови, где је стопа 0,15 одсто. У Инђији правна лица су добила 0,4 одсто, а за грађане је порез нула. У просеку, за хектар у другој зони, где је у општинама највише пољопривредног земљишта, плаћа се око 1.250 динара.
Ко има више земље, више ће платити и порез. Зато ће и код нас тајкуни морати највише да завуку руку у џеп. А ко колико има и колико ће морати да плати? Медији се већ дуго баве рачунањем њива и хектара оних што код нас слове за најбизнисмене. Непрегледне њиве код нас имају Петар Матијевић – око 25.000 хектара, следе га Мирослав Мишковић с око 18.000, док власник „МК групе” Миодраг Костић у свом власништву има око 16.000 хектара.
Колико ће они, макар „одокативно”, дати новца за општинске касе у појединим општинама где имају највеће поседе? Поседи нису у једној општини у комаду, али, може се макар назначити колико би то могло бити. У власништву „Делте“ је 7.100 хектара, које је ту дошло након приватизације „Напретка“ из Старе Пазове. Ако узмемо у обзир да је порез по хектару 1.254 динара, испада да ће само за некадашњу имовину „Напретка” порез годишње бити 8.903.400 динара. С обзиром на то да иста компанија поседује земљу и у другим општинама, биће да ће се тај износ макар дуплирати. Миодраг Костић је 8.500 хектара добио куповином „Агроуније” из Инђије. Та општина има занимљиву пореску политику када се ради о пољопривредном земљишту: грађани су ослобођени пореза и стопа је нула, док је за правна лица она максимална – 0,4 одсто. Тако у другој зони порез на један хектар износи 1.200 динара. По томе спада да ће Костић само за земљу у тој општини платити за порез 10.200.000 динара.
Ко је ажурнији платиша, мали поседник или велики?
Начелница пореске администрације у Старој пазови Дивна Стефановић каже да су велики власници и ажурније платише јер имају редовнији приход.
Д. Вујошевић
Уплате све редовније
У Бечеју Десанка Томчин из локалне пореске администрације објашњава да обавезе сви испуњавају ажурно, а посебно то важи за мале обвезнике.
Слично је и у Инђији, где такође сви плаћају, како каже Бранко Деспотовић.
Порезницима је очигледно стало да сви испуне обавезу. Али, када то учини неко од највећих власника, пореска каса се добрано попуни.
