а у плану је и запошљавање око 40 нових радника. Како за „Дневник” објашњава председник општине Инђија Владимир Гак, с аранђеловачким „Универзумом–Кубршница” договорена је подела имовине да би се одблокирао рад циглане и да би незапослени дошли до радног места.
– С обзиром на то да циглана из разноразних разлога већ неколико година не ради, а Јавно предузеће „Ингас” из Инђије је њен сувласник јер има 27,6 одсто још по споразуму из 2006–2007. године на име дуговања тадашњег власника том предузећу, сада смо се договорили да се најзад уради деоба – каже Гак. – То пак значи да одвојимо оно што циглана дугује јавном предузећу, да би остатком власник могао располагати у складу са својом пословном политиком. То је у интересу обеју страна. Наиме, општина ће остварити свој интерес јер ће у управну зграду циглане бити смештено ЈП „Комуналац” и још неко јавно предузеће. ЈП „Комуналац” сада плаћа кирију за своју механизацију у Марадику.
Наш саговорник истиче да, с друге стране, тај договор власнику омогућава покретање производње у циглани која би требало да буде једна од најсавремених у држави и која ће отворити 40 радних места.
– Посао за 40 радника је веома значајан за нашу општину, тим пре јер је инђијска циглана била нашироко позната по квалитету и од рада у њој прехрањивао се велики број породица. Није нова инвестиција, али је напорима општинске управе и инвеститора нађено решење да би производња у циглани била поново покренута, и то је оно што нас чини задовољним – истиче Гак.
Иначе, власник „Циглане Инђија” је „Универзум–Кубршница”, који је део „Универзум холдинга” из Агранђеловца. Та компанија је лидер у производњи цигларских производа на тржишту Србије. Након куповине циглане у Инђији, компанија је уложила два милиона евра у модернизацију процеса производње. Купљене су и роботске руке које је наша домаћа реномирана фирма „ИЦМ елекроник” интегрисала у погоне у Инђији. Реализацијом планираних инвестиција производни капацитет фабрике је значајно повећан, а близина железничке пруге требало је да омогући економичнији транспорт производа у све крајеве земље. Међутим, нерешени имовински односи све су зауставили.
Љ. Малешевић
Домаће знање
Српске компаније одрадиле су комплетан процес аутоматизације циглане у Инђији, од процеса управљања покретним тракама које доводе производе до робота, до самог роботског дела. У процес су интегрисане две различите роботске руке. Једна је имала задатак да купи сирове блокове с покретне траке и да их слаже на вагон који касније носи сирови материјал у пећ где се пеку блокови. Друга рука припрема испечене блокове за транспорт скидајући их с вагона и постављајући их на палету. Сваки од тих послова захтевао је око 20 људи по смени да би се завршили сви послови који се, због дизања великог терета и високих температура, налазе у категорији изузетно тешких. Пошто је било тешко наћи радну снагу у одговарајућем броју и за једну смену, а поготово за три, аутоматизација и роботизација производног процеса била је једино решење за ту циглану.
