Један од разлога је и то што је много радника који раде без пријаве, односно на црно, а такав вид ангажовања веома је распрострањен. Ове године резултати Инспекције рада показују да је било доста запошљавања на црно, али и да је доста оних који су тако радили, након инспекцијске контроле, променило свој статус. Наиме, од почетка године до краја јула, од око 10.500 радника који су радили на црно, готово 8.500 је засновало радни однос.
Рад на црно није нешто што се дешава само у нашој земљи – радници се тако ангажују и у многим другим и све се боре против те појаве јер такав вид запошљавања није добар ни за радника ни за државу. Иако се, готово је сигурно, такава врста ангажовања радника не може потпуно искоренити пошто ће увек постојати пробни рад, који се понекад продужи и на више година, или ће се пронаћи нека друга могућност да се избегне пријава радника, неспорно је да је потребно предузети кораке да се запошљавање на црно смањи.
Истини за вољу, у неким сучајевима радници који раде без пријаве то сами захтевају јер им, из неког разлога, одговара, али је, ипак, много чешће да такав ангажман одговара послодавцима. Наиме, будући да је радно место тешко наћи, а лако изгубити, да је понуда радне снаге много већа него потражња, радници су веома често приморани на то да пристану на било који услов, односно на све, само да би радили и зарађивали. Наравно, при томе много губе јер запослени који раде на црно не остварује ниједно право које се подразумева Законом о раду, не рачуна им се стаж, а самим тим ни радно искуство, не уплаћују доприноси, радно место могу лако и брзо изгубити...
Резултати рада инспекције су производ појачаних инспекцијских конторола, али је за раднике који су ангажовани да раде без пријаве, а желе да се то промени, указују из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, веома важно да се на време јаве Инспекцији рада, односно док још раде. Наиме, то омогућава инспектору рада да их затекне на месту рада и да, у складу са Законом о раду, наложи послодавцу да с њима закључи уговор о раду. У случају када се због тог проблема Инспекторату за рад обрате особе који су радиле на црно, али више не раде, једини начин да остваре своја права је да се обрате надлежном суду, од којег могу тражити да утврди да су засновали радни однос на неодређено време или захтевати накнаду штете.
Наравно, за послодавце који не пријављују раднике и не придржавају се прописа прописане су новчане казне које су, у зависности од врсте прекршаја у области радних односа, различите и крећу се од 20.000 динара, па до чак 500.000 динара. Неретко се дешава и да приликом контроле инспектори рада утврде да послодавци не држе примерак уговора о раду, односно други уговор у складу са законом или копију уговора, на месту рада запосленог. И за тај прекршај је Законом о раду прописана новчана казна – за послодавца у својству правног лица 100.000 динара, за одговорно лице у правном лицу, односно заступника правног лица казна је 10.000 динара, а за предузетника 50.000 динара. Казне нису мале, а пошто је за тај прекршај новчана казна фиксна, инспектори рада послодавцима издају прекршајне налоге. То омогућава послодавцима да, уколико у року од осам дана од дана пријема прекршајног налога плате половину изречене казне, другу половину не плате.
Д. Млађеновић
До Инспекције рада анонимно
Запослени који раде без пријаве, на црно, и желе то да пријаве Инспекцији рада, могу се обратити Инспекторату за рад у писаној форми, путем имејла, телефоном или доласком у просторије Инспекције рада. При томе, подносилац пријаве може, али и не мора, навести своје податке, односно може остати и анониман. Инспектор рада ће свакако поступити по пријави, а уколико је неко потписан, добиће и информацију о обављеном надзору и предузетим мерама.
