На конференцији је речено да према анализи ЕБРД, обим страних инвестиција, које су важан покретач привреде у Србији од 2001. године износи око 27 милијарди евра.
Ипак, како су истакли, Србији сваке године недостаје да страна улагања буду већа за око милијарду евра.
У последње две године могу се видети промене на боље, рекли су учесници конференције позивајући се на податке НБС по којима се обим страних инвестиција приближио износу од две милијарде евра.
Извршни члан Управног одбора Немачко-српске привредне коморе Мартин Кнап, у изјави Танјугу, казао је да засигурно не постоји криза инвестиција у Србији.
-Имамо данас више него икада упита немачких привредника заинтересованих за инвестирање у Србију", подвукао је он.
Кнап је истакао да неће сви упити бити „претворени" у инвестиције, али ће засигурно једна трећина, до половине заинтересованих одлучити да дође у Србију, па због тога очекује да ће и идуће године бити инвестиција из Немачке.
Истовремено он указује да су разлике између земаља у региону, по питању услова за инвеститоре, веома мале.
-То чини борбу за инвестицијама веома занимљивом. Земље региона нуде сличан ниво трошкова за радну снагу, и зато одлучују неги други фактори, као што су смањење бирократије, предвидивност и слично. Србија у овом тренутку није лошија у томе од ослатих", сматра Кнап.
Немачке компаније које послују у Србији инвестирале су до сада преко 1,8 милијарди евра и запослиле 30.000 радника.
Представник Привредне коморе Аустрије Ерика Теоман Бренер, такође, сматра да нема кризе инвестиција у Србији.
-Када се погледају бројке од прошле, али и текуће године, оне обећавају", поручује она у изјави Танјугу.
Теоман Бренер наглашава да је у последње време разговарала са више фирми из Аустрије које размишљају да се населе у Србију.
-Међутим треба реално сагледати да предузећа не анализирају само једну земљу, већ упоређејују више држава. Одлука о инвестицијама се доноси на основу више критеријума који су различити од фирме до фирме. Укупно гледано сматрамо да је Србија добра дестинација за инвестиције", подвукла је она.
Према њеним речима Србија има више предности, почев од инфраструктуре, јер је директно повезана аутопутем са западом, а уједно има и одличну радну снагу, коај добро говори стране језике.
Највећи плус, како је додала, су ниски трошкови радне снаге.
Извршни директор Америчке привредне коморе (AmCham) Вера Николић Димић нагласила је да ова институција види одређена побољшања у бизнис окружењу у Србији, али додаје да простора за побољшање и даље има.
-Првенствено желимо да видимо реформе државне управе, да буде сервис грађана. Ту је велика улога електронске управе, како би се смањили трошкови пословања како за фирме тако за грађане", објаснила је она.
Николић Димић верује да у Србији нема кризе инвестиција, подсећајући да сваке године постоји одржавање нивоа инвестиција, што је добро.
-Боримо се на глобалном тржишту за инвестиције што није лако. Криза се осећа на западу јер су тамошњи привредници конзервативни нарочито псоле финансијске кризе. Због тога су инвеститори још опрезнији, јер желе да виде сигуран пословни амбијент, предвидиво пословно окружење", казала је она.
Декан Факултета за економију, финансије и администрацију ФЕФА Небојша Савић рекао је да су инвестиције кључне за наш развој јер раст инвестиција подиже како запосленост, тако и конкурентност.
"Зато је важно да повећамо обим директних станих инвестиција, на Дуинг бизнис листи смо поправили свој положај , али конкуренција у региону је велика и све земље настоје да обезбеде раст прилвлачењем директних страних инвестиција", рекао је Савић.
Проблем је како каже, то што постоји велика неизвесност у свету која утиче на обим инвестиција додајући да би требало да интензивирамо инвестициону фазу.
"Зато би ми требало да наш амбијент учинимо још привлачњим и за домаћи и за страни капитал", рекао је Савић.
Радош Газдић из Развојне агенције Србије рекао је да постоји тренд померања инвестиција из земаља Западне Европе ка земљама Централне и Источне Европе.
Присутан је како је казао и тренд да компаније које тренутно послују у Србији у последњих неколико година проширују своје погоне и капацитете.
Газдић је указао да је систем подстицаја инвеститора почео 2006. године и да би он требало да се настави у складу са могућностима.
Он је навео да је од 2014. приметан тренд пада нивоа подстицаја који се додељује, а да расте број компанија којима се ти подстицаји додељују.
Директор сектора за привредни развој ПКС Александар Кемивеш рекао је да су подстицаји веома важни посебно у окружењу у коме се трудимо да привуцемо инвестиције.
Како је навео, важно је да се бавимо и промоцијом Србије као инвестиционе дестинације.
Извршни директор Канцеларије ФИЦ-а Ана Фиртел рекла је да јој се чини да не постоји криза инвестиција и да ако се гледа један дужи период може се рећи да се у томе иде напред.
Она је указала да је финансијска криза ипак оставила последице у том погледу.
"Србија треба да буде конкурентнија да би инвестициони колач који се смањио сада могао увећа. Јако је важно искористити потенцијале улагања компанија које већ послују овде", рекла је Фиртел.
(Танјуг)
