с обзиром на то да међу њима има оних којима је то и био циљ, власници БЕК-а, односно „Новог Бека”, породица Бештић, затражили су отварање стечаја. И то у Београду, пошто је седиште фирме премештено у главни град.
– То је нечувено и мислим да ће тај случај на крају стићи до Стразбура – огорчен је један од највећих поверилаца Маринел Мендреа. – Уместо да зрењанински Привредни суд прода имовину, тај се процес одуговлачио и одуговлачио да бисмо, ево, стигли до ко зна којег стечаја. И, стечај ће се водити у Београду, иако је комплетна имовина у Зрењанину. Сваког дана шлепери улазе у фабрички круг, извлачи се и односи све што може. Кад ће се радити попис, ко ће га радити, шта ће остати, ко то зна.
Група предузетника, међу којима је и Мендреа, 2010. је у БЕК уложила милион и по евра, покренула производњу, али већ годину касније оснива се „Нови Бек”, старом не остаје ништа, и од тада почиње агонија која траје већ пет година.
– Не разумем како држава може да посматра тај случај потпуно незаинтересовано! Одговорно тврдим да је много грешака направљено и да стечај, не да није морао, него није смео да се деси – истиче Мендреа.
Имовина чијом продајом је требало да се намире повериоци процењена је на 400 милиона динара, а у питању су управна зграда, лабораторија, магацини, погони и припадајуће земљиште – практично све што је од БЕК-а преостало.
Ж. Б.
