од најпопуларнијих кеш кредита. У многим земљама је уобичајено да се такве ствари купују на потрошачки кредит. Код нас су ти зајмови већ више од деценије у потпуној дефанзиви. О томе говоре и подаци Кредитног бироа Удружења банака Србије. Кеш кредити су за првих девет месеци 2016. имали суму од 253,74 милијарде динара, а потрошачки 23,51 милијарду, што ће рећи разлика је више од десет пута па и мало више. Стручњаци сматрају да ће се ти зајмови тешко постати популарни јер су готовински кредити никад јефтинији. Уместо потрошачких кредита, мање куповине ће се финансирати инстолмент кредитним картицама.
О томе хоће ли тај вид кредита постати популарнији код нас члан Извршног одбора Креди агрикол банке Светозар Шијачић каже:
– У овом тренутку су готовински кредити никада повољнији: камате су пале испод десет одсто – наводи он. – Ми имамо у понуди кредите за куповину половних аутомобила, али приметили смо да се та возила купују за готовинске зајмове. Клијенти знају да им је то повољније. У овом тренутку на тржишту има потрошачких кредита, они се одобравају на продајним местима и без одласка у банку. Колеге те зајмове нуде уз годишњу стопу од око 20 одсто па и више од тога те се потрошачи одлучују за оно што им је повољније, а то су готовинске позајмице. Док је разлика у каматама толика, тако ће и остати.
Економски стручњак и професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић сматра да потрошачки кредити неће брзо постати популарни код нас. Њих, по правилу, финансирају произвођачи и трговачке куће. Они пак у овом тренутку немају могућности за то. Могли би узети новац од банке за те намене. Међутим, не испалати им се да сами сносе трошкове таквих позајмица, али ни да за те износе повећавају цену производа које кредитирају јер су онда мање конкурентни. Тако кеш зајмови опет остају најпопуларнији.
Да не помињемо чек на почек, који је код нас и најпопуларнији.
Потрошачких кредита, па још бескаматних, изгледа да ће убудуће бити највише за јубилеје. Тако један произвођач техничке робе за домаћинство с простора бивше СФРЈ поводом више од 65 година рада нуди бескаматне зајмове на 12, 24 и 36 рата за свој програм.
Потрошачки кредити и куповина на картице имају и своју добру страну по државну касу: када се тако купује, новац тешко може склизнути у сиву зону, а то код кеш зајмова није случај. Зато не треба да чуди што је једно од истаживања о сивој економији у Србији финансирала међународна компанија за пластични новац „Мастеркард”. А и надлежни у будућој наградној игри предлажу да се, осим фискалних рачуна, сакупљају и слипови од картица.
На потрошачима је да, када пазаре инстолмент картицом, добро провере где банка која им је издала картицу даје попусте или чак бескаматне зајмове. Јер, код нас се редовне позајмице на картице дају уз камату и до 30 одсто.
Д. Вујошевић
Картице владају
Др Зоран Грубишић с Београдске банкарске академије каже да, осим готовинских кредита, све више и картице преузимају улогу потрошачких позајмица. Банке издају картице типа инстолмент. Ту се трошкови деле на једнаке рате од три до дванаест месеци па свако бира шта му одговара. Камата често нема јер банке за поједине произвођача или трговце који су њихови клијети нуде бескаматно финансирање на те краће рокове.
– Мислим да ће трговци, сами или заједно с банкама, у наредном периоду понудити своје картице уз разне попусте и бенефициране камате – каже Грубишић. – То је и за њих и за потрошаче једностваније решење него потрошачки кредит.
