уступе или продају агенцијама или фондовима који се баве овим послом. Најава је изазвала буру коментара. Побунило се и Удружење клијенара “Ефектива”. А шта чека неплатише и шта са ненаплативим кредитима грађана?
Овај бизнис у свету је уходан и клијенти који, из било којих разлога, нису у могућности да плате зајам знају да се нови поверилац може појавити да га наплати. Наравно, познато је колико је наплаћивање ових потраживања мучно. У неким другим државама клијенти су у таквим ситуацијима заштићенији , односно битно је да се знају права и обавезе обе стране те да нико не сме и не може бити уцењиван нити било ко има право да прети.
- Веома је битно да ови дугови не падну на терет порезник обвезника односно свих нас - каже финансијски стручњак Ненад Гујаничић.
Закон о заштити корисника финансијских услуга, чија је примена почела пре четири године, дозволио је банкама да кредите грађана, који су тешко наплативи и где клијенти предуго касне са испуњавањем обавеза, уступе само другим банкама. Овај начин решавања проблема до сада је слабо финкционисао. Банке имају проблема с наплатом кредита које су саме одобриле, па их је куповина туђих проблема нимало није интересовала, исти став имају и ањихове колеге у свету. Зато су се појављују фондови и агенције специјализоване за овај посао. Они, уз одговрајући дисконт, откупљују та потраживања, а све у нади да ће зарадити на томе, односно ако откупе потражвање упола цене, па зараде 51 одсто - добро је. Банке избегавају утуживање клијената јер је то приличан трошак, а и када добију спор веома се често дешава да клијент нема ништа из чега би се банка наплатила, па поред неплаћеног кредита имају и додатни трошак.
- Ниво НПЛ -ова у Србији је висок и немогуће је терати банке да чисте билансе, а истоврмемено им стављати ограничења. Посебно што се ради о опцији која се примењује свуда у свету. У тржишним привредама је и без проблема то уобичајено. Често банке, када мењају пословну полтику,рецимо, продају цео потфолио кредита намењених грађанима или пак неки други сегмент пословања. Клијенти ће морати да се навикну на те промене - каже један банкар.
Чега се пак плаше клијенти и шта им обећава онај ко у овом послу може најефикасније да их заштити - Народна банка Србије. НБС ради на изменама Закона о заштити корисника финансијских услуга.
У Удружењу ”Ефектива” сматрају да банкарско тржиште у Србији није толико уређено да би гарантовало третман дужника у складу са законом.
- Доказ за нашу тврдњу су и проблеми са којима се сусрећу правна лица код којих је оваква пракса могућа. Дешава се да им дуг волшебно нарасте са 100.000 евра на пола милиона преко ноћи, а без образложења и калкулације -кажу у “Ефективи”.
До сада се код банкара нагомилало нешто више од пола милијарде евра дугова које становништво не може да врати. То је 11 одсто у односу на укупан дуг становништва банкама који премашује 5,5 милијарди евра.
Грађани су у Србији, за разлику од предузећа, и даље добре платише када су у питању обавезе према банкама. Кашњење за враћање кредита је око 11 одсто, за дозвољени минус 11,4 одсто, а за кредитне картице 17,7 одсто. Грађани највише дугују за стамбене кредите, и то око 3,5 милијарди евра, а затим за готовинске зајмове око 2,4 милијарде евра. Највећи проблем у отплати имају клијенти који отплаћују стамбене позајмице у швајцарским францима због раста франка.
Д. Вујошевић
НБС: Грађани ће бити заштићени
У саопштењу из НБС-а истиче се да се неће дозволити да интереси и права грађана буду умањени при изради законских оквира за решавање проблматичних кредита. Истиће се да ће се водити рачуна о ризицима којима су грађани као корисници кредита изложени и да се посебно неће доводити у питање ниво заштите корисника финансијских услуга. НБС разматра модел недепозитних кредитних институција, којима би поред банка било дозвољено да откупљују ову врсту крдеита, кажу у НБС. Исто тако НБС уверава грађане да нема разлога за бојазан да ће им бити умањена или ускраћена права. Закон о заштити корисника финансијских услуга гарантује да дужник не може ничим бити доведен у неповољнији положај у коме би био да потраживање није пренето.
