Александар Вучић је пре неколико дана изјавио да је незадовољан како тече реструктурирање ЕПС-а, објашњавајући да је до застоја у том поступку дошло, између осталог, и због тога што су радници тог јавног предузећа тражили да они који ће бити технолошки вишак добију отпремнине од 1.500 евра по години стажа.
– После су захтеве спустили на 900 евра по години стажа, док запослени у другим предузећима примају отпремнине од 300 евра по години стажа – рекао је Вучић. – При том, у ЕПС-у већ имају просечне плате од 80.000 динара.
Сличну оцену изнео је и председник Фискалног савета Србије професор Павле Петровић, тврдећи да је највећи проблем српске економије ЕПС с великим трошковима за запослене.
– Тај проблем у 2015. години није дотакнут – казао је Петровић. – Ове године план је смањивање броја запослених за 1.000, а толико је оних који одлазе у пензију. Чак и тих 1.000 се појављује као проблем јер није потписан колективни уговор. Сада се говори да су главни проблем отпремнине и радници траже 1.200 евра по години стажа, односно 900, на колико су касније смањили.
Ако се зна да је репер за отпремнине у Закону о раду 100 евра по години стажа, а да држава за предузећа у реструктурирању даје 200, нејасно је на основу чега запослени у ЕПС-у траже пет или десет пута веће отпремнине од других радника. Тим пре што радници у многим другим предузећима који су проглашени за технолошки вишак нису имали ни близу толике зараде, многи месецима нису примали плате, а сасвим је извесно да им због малих плата следује и мала пензија када до ње дођу. Уз све то, у ЕПС-у није потписан колективни уговор, а он би једини могао обезбедити отпремнине веће од оних које даје Закон о раду или државна одлука о предузећима у реструктурирању.
Колико би заправо требало новца издвојити за отпремнине које траже радници ЕПС-а који би требало да постану технолошки вишак најбоље илуструје податак да у том јавном предузећу, по оцени Фискалног савета Србије, има између 5.000 и 10.000 радника. Ако се чак узме и најмањи број процењеног технолошког вишка од 1.000 радника и помножи с 900 евра по години стажа, долази се до цифре од које се врти у глави и коју ниједно јавно предузеће – а то значи држава – не би могло исплатити. Поготово што би, уколико радници ЕПС-а успеју да добију више него што даје Закон о раду или одлука о отпремнинама у предузећима у реструктурирању, њиховим путем пошли и запослени у „Телекому”, „Србијагасу”, „Железницама Србије”...
Љ. Малешевић
Свима исто
Управо због повлашћеног положаја који су јавна предузећа, од којих су многа губиташи, имала у претходним годинама, економисти су сложни у оцени да вишак запослених у њима треба да се реши на начин на који се решава и у другим предузећима у рестуруктурирању, па и у решавању вишка запослених у јавном сектору. Ниједан економиста не види разлог да било ко од запослених у јавним предузећима, која годинама имају веће просечне плате од свих других у Србији, добија веће отпремнине од других радника. Поготово, ако петина вишка запослених у ЕПС-у има услове за пензионисање – њима по Закону о раду следи законска отпремнина предвиђена за све запослене који одлазе у пензију, а то је три просечне зараде.
