Наиме, након 85 година постојања и после 12 година неуспешне приватизације, у тренутку када ће већ 1. новембра уследити блокада рачуна Индустрије стакла Панчево, органи тог предузећа и запослени, којих је 350, одлучили су да поднесу иницијативу за увођење стечаја да би сви запослени до краја године добили новац за отпремнине, али и повезан стаж. Тиме би сви, радници и директор, завршили на бироу рада. Тако ће Индустрија стакла Панчево, у тренутку када се уместо другог позива за приватизацију и приче о инвестирању Кинеза у обнову производње, силом прилика, да не би дошла у ситуацију блокираног рачуна, на основу личне иницијативе отићи у стечај.
Директор Стакларе Емануел Лупулеску објашњава да је у Агенцији за приватизацију пре неколико дана одржан састанак 37 фирми које су у сличној ситуацији као они, односно у неком поступку приватизације, и да им је јасно предочено да продужавања рокова неће бити, али и да ни она предузећа за које је отворен јавни позив неће бити заштићена.
– Предузећима је сугерисано да се што пре прогласи стечајни поступак, односно да се отвара претходни стечајни поступак, чиме би имала обезбеђену заштиту од принудне наплате – објаснио је Лупулеску. – Но, то је кратког трајања и може бити само тридесетак дана. Иницијативом за покретање стечаја обезбедили смо бар 30 дана несметаног даљег рада, када наш жиро рачун још увек неће моћи да се блокира, да завршимо започете послове или да преузмемо неке нове. Значи, да фабрика може несметано да функционише, да можемо да аплицирамо за социјални програм и даном проглашења стечаја, а онда ћемо видети. Сви ћемо ићи на Биро рада даном проглашења стечаја, а стечајни управник ће одлучити да ли ће му неко бити потребан за даљи период јер он свакако не би требало одамах да заустави производњу, односно требало би бар да заврши започете послове.
Љ. Малешевић
Синдикат: Смишљено урушавање
Председник Самосталног синдиката Индустрије стакла у Панчеву Драган Томић, који ту ради већ 37 година, тврди да су радници којима плата касни ипак огорчени на то што на тај начин морају да се спасавају и добију било шта, уместо да имају радно место и раде као и свих претходних година.
– То је све смишљено урађено да се сва та предузећа униште и да се угасе – рекао је Томић. – По нашем мишљењу, нису нам дали никакву шансу. Огорчени смо. Немамо речи. Предстоји нам борба за социјални програм и стаж. Ако се то не оствари, тешко да ћемо предати фабрику стечајном управнику или држави. Није то њихова имовина. Исплаћена је аконтација за јуни. Даље – видећемо. Имамо обећања да ће до краја месеца бити и коначни обрачун за јуни. Значи јули, август, септембар и октобар – то је у овом периоду што нам дугују и имамо заостале зараде из 2008. године које нико више не спомиње.
