ускоро бити боље, посебно не радницима, чији се положај, по речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, све више погоршава.
– Запослени у Србији живе у непрестаном страху од губитка радног места јер је број незапослених, који их лако могу заменити, огроман – каже Милић. – То је посебно видљиво у последње време, откако је промењено радно законодавство, које раднике оставља на ветрометини. Сада се најављују и даље промене Закона о раду и сигуран сам у то да неће ићи у корист радника.
Милић указује на то да је садашња ситуација у привреди и економији производ послењих деценија, када се много тога променило – и друштво, и држава, и окружење. Уследиле су приватизације и реструктурирања предузећа, много је било погрешних корака, угашена су многа радна места и некад велике фирме више не постоје, а отворено је мало нових фабрика.
– Многи људи једноставно се нису снашли у новој ситуацији, а и даље се не сналазе, о чему сведочи и то што је међу незапосленима много старијих од 50 година који се нису прилагодили новим условима и никоме не требају, а не треба ни говорити о томе како се осећа човек који остане без посла и без примања. Промене су огромне јер је од система који је полазио од човека, сада у првом плану капитал и на снази је најтврђи, неолоберални концепт. Права радника су све мања и иде се наруку послодавцима – истиче Милић.
Он каже да је несумњиво потребно изменити радно законодавство, али не на начин на који се то код нас чини пошто се при усклађивању наших прописа у тој области с европским то чини углавном тамо где је на штету радника.
– На састанку с представницима Европске комисије о усклађивању нашег законодавства с европским истакнуто је да то не значи укидање стечених права, а код нас се то чини, па се сада говори о могућем укидању трошкова за превоз и топли оброк јер европско законодавство то не познаје, али се заборавља да се у Европи поштују колективни уговори, да су права и обавезе послодаваца и запослених јасно дефинисана, да се зараде исплаћују редовно, да је немогуће да се порези и доприноси не уплаћују – каже Милић.
Он напомиње да је у Европи, међу радницима и грађанима, веома развијена свест о потреби заједничке борбе за одређена права, односно да је присутна солидарност. Тога, указује Милић, у Србији нема јер је страх од губитка посла велики.
– Недостаје нам солидарност на свим нивоима, људи су уморни, осећају се преваренима и нема критичне масе. Влада колективна апатија, много је енергије потрошено узалуд, нада у позитивне промене је изневерена, наступило је велико разочарење и безвољност – истиче Милић.
Да би се кренуло набоље, каже Милић, потребно је и да привредни амбијент у Србији буде такав да доведе праве инвеститоре, који ће имати повољан амбијент за пословање, а да то не буде додатно смањење радничких права.
Збго тога је потребно је и да се успостави прави социјални дијалог у којем ће сви партнери – послодавци, држава и синдикат – бити равноправни.
Д. Млађеновић
Шетња у Београду
У петак, 1. маја, у организацији Савеза самосталних синдиката Србије и Уједињених гранских синдиката „Независност” планирана је шетња Београдом. Окупљање је на Тргу Николе Пашића у 11 часова, а потом ће се радници и окупљени грађани прошетати до Славије.
Дан раније, 30. априла, и у Новом Саду, Београду, Крагујевцу и Нишу, на неколико пунктова, представнци синдиката ће, уз позив за долазак у Београд, упознавати грађане са свим важним питањима везаним за радно законодавство и права радника.