исплаћено је 5,15 милијарди динара, што је 10,53 одсто више него у истом периоду лане. Подаци указују на то да све више радника одсуствује с посла због болести, и то с најтежом дијагнозом. Наиме, из података РФЗО-а произлази да је у првој половини године због различитих врста тумора на боловању дужем од 30 дана било 9,91 одсто радника од укупног броја болесних.
Због тумора су највише одсуствовали запослени на територији филајале Нови Пазар – чак 17 одсто свих који су ишли на боловање. Из истог разлога, изнад просека су боловања и у филијалама Зрењанин – 13,17 одсто, Ваљево – 12,04, Сремска Митровица – 11,68 и Пирот – 11,35 процената.
Запослени у филијалама Смедерево, Бор и Кикинда много чешће су привремено спречена за рад од осталих у Србији због болести система крвотока, а мање од просека боловање због истог стања користе радници у Ваљеву, Сомбору, Сремској Митровици и Прокупљу. Већи број привремене спречености за рад од просека у Србији региструје се и код повреда, тровања и деловања спољних фактора, и то у филијалама Суботица, Нови Сад, Сремска Митровица, Јагодина, Бор и Зајечар. Због болести мишићно-коштаног система и везивног ткива на боловању је 10,02 одсто од укупног броја болесних радника, а најчешће у Зајечару, Зрењанину, Новом Саду, Бора и Новом Пазару.
Највећи број спречених за рад због душевних поремећаја и поремећаја понашања у првој половини године забележен је код запослених у Бору, Нишу и Зајечару, док их је мање од републичког просека у Прокупљу, Сремској Митровици и Новом Пазару.
Лидерка Асоцијације независних синдиката Србије Ранка Савић објашњава за „Дневник” да подаци о већем број боловања него у првој половини прошле године нису никакво изненађење с обзиром на то под каквим притиском и у каквим условима данас запослени у Србији раде.
– Стигло нас је све: године немаштине, бомбардовања, уранијума, катастрофалне привати-
зације, малих плата, немогућих услова рада, страха од губитка радног места, као и непрестане борбе за голу егзистенцију – истиче Ранка Савић. – Све то морало је нарушити здравље српског радника и отуда повећан број оболелих од тумора и душевних болести. Радници, већином, више не иду на боловање чак ни када су болесни јер страхују да би могли добити отказ и сасвим је сигурно да то нису подаци радничког „хира” већ сурова стварност, која ће наредних година бити још тежа.
Наша саговорница подсећа на то да су међународна истраживања показала да је страх од губитка радног места на првом месту свих људских страхова и да је он сасвим сигурно главни окидач и за српске раднике.
– Неки послодавци у Србији чак проверавају боловања радника. Шаљу своје људе од поверења да провере да ли су радници заиста болесни, сумњајући да свако ко користи боловање, то чини из неких других разлога, а не зато што мора. Они могу све јер су ти који злоупотребљавају чињеницу да је данас тешко наћи посао – закључује Ранка Савић.
Љ. Малешевић
За боловање 65 одсто плате
Ваља подсетити на то да се боловања дужа од месеца исплаћују из касе Републичког фонда за здравствено осигурање, док она краћа од 30 дана плаћа послодавац. Накнада која се добија у дане боловања је 65 одсто зараде и сасвим је извесно да радници који заиста нису болесни не би због мале плате одсуствовали с посла. Тим пре што је данас тешко добити и сачувати радно место. Подаци о све већем броју болесних радника потврђују упозорења лекара да су запослени све болеснији и да је, између осталог, и то разлог што су болнице и домови здравља све пунији.
