јаких алкохолних пића, као и друга питања од значаја за јака алкохолна пића, и упутила га посланицима Скупштине Србије на усвајање да би нови прописи у тој области ступили на снагу почетком наредне године. Сеоска домаћинства, викендаши и сви који су до сада пекли ракију, моћи ће и даље то да чине, али ће је моћи продавати и њоме трговати једино уколико су уредно регистровани и ако поседују сву неопходну документацију, како за њену производњу, тако и за чување, амбалажу, географско порекло...
Производња ракије у Србији веома је распрострањена и представља вишевековну традицију. Готово свака кућа у руралној средини има воћњак и воће углавном прерађује у најкомерцијалнију воћну прерађевину – ракију. До доношења Закона о ракији и другим алкохолним пићима 2009. године било је регистровано 2.048 произвођача, од чега 1.811 физичких лица и 237 правних. Већина физичких лица ни након доношења закона није обавила регистрацију производње у складу с прописаним условима, али по том акту није ни постојао механизам да се производња ракије физичких лица нађе у легалним контролисаним токовима.
Либерализацијом услова за производњу код правних лица и предузетника и уписом у Регистар произвођача јаких алкохолних пића, што подстиче овај закон, нелегална производња и промет постаће мање атрактивни и онемогућаваће довођење потрошача у заблуду у вези с пореклом и квалитетом пића, посебно када се ради о воћним ракијама. Такође, омогућиће праћење свих путева алкохола, контролу целокупног процеса производње, почев од основне сировине до готовог производа упакованог у боцу, чиме се гарантује порекло и квалитет производа.
Тим законским актом прописује се да се јаким алкохолним пићима сматрају сва она намењена људској употреби са специфичним сензорним особинама и минималном алкохолном јачином 15% вол, као и ликер од јаја који има исту максималну алкохолну јачину. Регулише се ко се све може бавити производњом алкохолних пића, уз обавезу да и правна лица и предузетник буду уписани у Регистар произвођача јаких алкохолних пића који води Министарство пољопривреде.
Произвођач алкохолних пића добија обавезу да води подрумарску евиденцију и чува документацију којим потврђује податке о набавци, производњи, промету, сировини за израду алкохолних пића. Закон прописује начин сазревања алкохолних пића, географску ознаку, правну заштиту географске ознаке, регистровање жига...
Љ. Малешевић
Без географске ознаке
У протеклих десет година, упркос великом потенцијалу примарне производње воћа и традицији у производњи ракије, није заштићена ниједна географска ознака за ракију, нити је има у промету. Разлози за то леже делом у компликованој процедури заштите географске ознаке, али и недовољно развијеној свести произвођача о предностима удруживања и користи коју добијају на тржишту у односу на исте такве производе без ознаке географског порекла.
