извео Задружни савез Војводине, а која каже да би, узимајући у обзир принос од 4,8 тоне по хектару, хлебно жито овогодишњег рода требало да кошта 20,69 динара, без такозване акумулације.
С друге стране, откупљивачи још увек крију откупну цену, али, како се може чути, спремни су да плате највише 17 динара, с ПДВ-ом. Извозници ћуте и, све су прилике, мудро чекају, процењујући да ће хлебно жито ићи и испод тога.Наравно, последњу ће рећи тржиште, то јест однос понуде и тражње, а да је како треба, водило би се рачуна и о разврставању пшенице по квалитету, што се и ове године ставља у други план. У сваком случају, ситуација је, када је цена у питању, веома слична прошлогодишњој – лане је жетва кренула с 18,10 динара, да би потоњих месеци падала. Пред прошлогодишњу жетву Задружни савез Војводине извео је калкулацију од 20,71 динара, такође уз принос 4,8 тоне по хектару.
– Као и увек, цена ће се искристалисати пред саму жетву, али калкулација трошкова показала је да је реална цена ове године 20,69 динара. Судећи по ономе што видимо на терену, овогодишњи род ипак ће бити мањи од очекиваног – каже за „Дневник” председник Задружног савеза Војводине Радисав Јованов указујући на озбиљан проблем који је нарочито дошао до изражаја ове године. – Видело се претходних месеци да агротехника није примењена у довољној мери и ако се тај тренд настави, производња пшенице у Србији биће озбиљно доведена у питање. Ратари су све незадовољнији ценом, сеју мање хлебног жита и готово свесно иду ка томе да смањују агротехнику, чиме, заправо, дижу руке од те производње.
Наш саговорник упозорава на то да се већ сада може поставити питање колико ће пшенице бити засејано на јесен и наредних година и какви ће убудуће бити домаћи биланси, чему ће се ратари окренути...– Прецизних података о засејаним површинама нема, али на терену видимо да парцела под пшеницом има мање него лане и претходних година. Видећемо када први комбајни уђу у њиве какав ће бити род, али свакако ће хлебног зрна бити с мање хектара. Ове године биће задовољене домаће потребе, међутим, у тој производњи несумњиво је приметан негативан тренд – напомиње Јованов.
Силоси и откупна места су, како смо чули, спремни за пријем жита, а уговори су завршени. Међутим, ништа се није урадило, тачније, држава није обезбедила кредитирање житомлинских предузећа која су у тешкој ситуацији да би им помогла да откупе одговарајуће количине пшенице.
У сенћанском „Житопромету” такође кажу да су спремни за пријем пшенице.
– Не би било коректно да се излази с откупном ценом јер се још увек ништа не може са сигурношћу рећи – каже за „Дневник” директор „Житопромета” Предраг Ђуровић. – У првих неколико дана жетве ствари ће бити јасније јер ће се тада видети и приноси и квалитет пшенице. Тржиште, наравно, зависи и од окружења и кретања у свету, количина, а и временски услови још увек могу утицати на цену.
С. Глушчевић
Џаба се произвођачи надају
– У сваком случају, цена пшенице неће бити имресивна у односу на очекивања произвођача – каже Предраг Ђуровић.Последњих месеци извоза готово да нема, а прелазне залихе износе око 400.000 тона. Пшеницом се мање тргује и на берзи, а прошле недеље просечна цена је била 18,60 динара килограм, без ПДВ-а
