јер је почела да важи одредба по којој ће се рокови плаћања до 60 дана примењивати не само када се ради о обавезама између приватника те јавног и приватног сектора већ и када су у питању две странке којима је држава газда. Хоће ли то погурати плаћања у целој земљи између свих, а што би требало, остаје да се види. Упркос томе што су код нас ти рокови законски регулисани на та два месеца, у Србији се у просеку на новца чека 141 дан. То говори истраживање Мреже за пословну подршку. Истина, иста анкета показала је да су у Војводини ти рокови пет дана краћи а у другим деловима Србије толико дужи, али то не мења много ствари у позитивном смеру.
О томе у чему је проблем код измиривања обавеза координатор Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић каже:
– Лакше је код нас донети пропис него натерати учеснике на тржишту да га поштују – наглашава он. – Србија неминовно мора да иде ка краћим роковима за измиривање обавеза на путу ка Европској унији. Директива ЕУ дозвољава рокове од 30 дана. Истина, и то се не поштује једнако у свим земљама. У најразвијенијим државама Уније то је тај рок, што се више иде ка ободу, то су и рокови дужи. У средњеразвијеним земљама он је 45 дана, а у Пољској или Хрватској 60.
Рајић наглашава да би држава морала посебно ажурно да контролише како јавни сектор, односно буyетски корисници, испуњава обавезе јер су се они до сада показали као веома лежерни. Најдуже су привредници чекали новац за робу или услуге у локалним самоуправама и за послове које су урадили за установа из области здравства и школства. Ту су рокови и до пет-шест месеци. Држава би требало да регује и да таквим актерима који касне без разлога ускрати плате. То се у неколико наврата показало као добар лек.
На то да и између приватника рокови измиривања обавеза буду све растегљивији утиче и слаба куповна моћ.
– Наши подаци говоре да је промет у трговини од 2008. до прошле године знатно смањен – каже Рајић. – Да би сачували муштерију, трговци дају све дуже рокове код плаћања на чекове. А онда те месеце чекања пребацују на добављаче којима не плаћају робу. Једино решење је смањење захватања из привреде и нове инвестиције. То би донело свеж новац па би утицало и на већу дисциплину и коректност код плаћања.
Неизмирене обавезе јавног сектора лане су биле позамашне. Република је дуговала 9,63 милијарди динара, а локалне самоуправе далеко више.
Наредно истраживање радиће се на пролеће па остаје да се види колико су се надлежни из јавног сектора поправили и јесу ли.
Д. Вујошевић
Морају да дижу кредите
Драгољуб Рајић објашњава да због немогућности да наплате своју робу и услуге привредници долазе у веома тешку ситуацију. Да би измирили обавезе за ПДВ, исплатили плате и све обавезе које држави иду, а где су конторле строге, подижу краткорочне кредите уз камату од 12 до 14 одсто. Врећина после има проблема да те зајмове врати па они често заврше у категорији НПЛ.
