ниво робне размене. Прва, која је још током сесије прослеђена Мешовитом комитету за сарадњу наших двеју држава, односи се на оснивање логистичких центара у Србији и Русији. У центрима у Србији би се, наиме, прикупљала роба намењена извозу на руско тржиште и контролисао њен квалитет, док би се у центрима у Русији посредством ћерки фирми та роба продавала велетгрговцима или директно слала у малопродајне ланце.
– Интересовање да учествују у отварању тих центара показали су и „Гаспром”, и обе државе, али и приватне фирме које су до сада имале проблеме са дистрибуцијом робе и потврдом њеног квалитета на руском тржишту – појаснио је за „Дневник” представник ПКС у Москви Света Васиљевић. – Друга иницијатива у својим темељима има, пак, идеју да се од око 2,5 милијарде долара, колика је укупна годишња вредности енергената које Србија увози из Русије, најмање десет процената плати у роби. При томе би се избегло прерачунавање те робе у доларе и евре, него би обрачунска валута били динар и рубља, наравно посматрано у односу на реперну цену литра нафте или кубног метра гаса. И процене су да би то бар удвостручило извоз пољопривредних и прехрамбених производа у Русију.
Подсетимо, поред врха Привредне коморе Србије, на московском скупу учествовали су и представници шездесетак великих српских компанија – почев од НИС-а, „Србијагаса” и панчевачке „Петрохемије”, преко суботичког „Еуро гаса”, оyачког „Хипола”, „Шахматика” из Старе Пазове, бачкопаналачких „Таркета” и „Нопала”, до врбаског „Карнекса” и новосадског Института за ратарство и повртарство. Са руске, пак, стране, позиву су се одазвали челни људи „Гаспромњефта”, „Сбербанке”, „Колер строја”, „Руселпрома”, „Технопромекспорта”, „Ростеха” и још педесетак других фирми. Поред формулисања наведених иницијатива, плод Форума су били и сусрети досадашњих, али и потенцијалних пословних партнера...
Новосадску компанију „Ентеријер Јанковић” у Москви је представљао први човек њиховог тамошњег представништва Предраг Трбојевић, који је за наш лист оценио да сваки овакав скуп, какав је био Пословни форум, несумњиво представља корак напред. Но, он је истовремено изнео и замерку што је листа учесника са руске стране постала позната практично уочи саме сесије, а не бар дан-два раније, те што учесници нису били разврстани по индустријским гранама и конкретним пословним интересовањима, јер би то, појаснио је наш саговорник, умногоме олакшало „препознавање” могућих пословних сарадника и њихове конкретне разговоре.
– Основна делатност наше компаније је пројектовање и израда ентеријера и грађевинске столарије. И нама су, рецимо, у том смислу биле интересантне руске грађевинске фирме, али их је само по имену на тако великом скупу, ако немате одређено предзнање, објективно било тешко пронаћи. Срећом, ми већ годинама послујемо на руском тржишту и знамо којим људима можемо да се обратимо, али претпостављам да многим учесницима Форума у том мноштву идентификационих картица проналажење оних компанија с којима би у перспективи могли да сарађују није било нимало лако.
Трбојевић истиче да је, упркос овом организационом пропусту, Форум у основи био веома добра прича и да сада тим путем треба наставити. Поготово што, по његовим речима, српска роба има квалитет за руско тржиште, такође је и ценовно конкурентна, али је препрека за њено још веће присуство чињеница да овде није довољно препозната.
– Највећи проблем је што држава не улаже довољно напора да рекламира српску робу. Ни руске фирме, као потенцијални партнери, ни руски потрошачи нису једноставно довољно упознати са нашим производима и могућностима. Илустрације ради, некада су сви у Русији знали шта значи југословенски, српски грађевинац. Више, међутим, није тако, а невоља је и што је изостајала подршка државе Србије да се та слика поново врати у некадашње препознатљиве оквире, већ заслугу за пролаз на руско тржиште и извозне аранжмане углавном имају приватни пословни канали.
Проф. др Јан Туран, в. д. директора новосадског Института за ратарство и повртарство, потврдио нам је да су током Пословног форума остварени контакти са неколико потенцијалних клијената.
– У Русији имамо сталну клијентелу која препознаје наш сортимент, а са новом озбиљни пословни разговори тек предстоје. Ипак, треба имати у виду и да је пласман семенске робе веома специфичан, да се мора водити рачуна о локалитету, географској ширини и дужини, квалитету земљишта, одговарајућем сортименту... Али нема никаквог спора да ми на руском тржишту итекако јесмо конкурентни, како квалитетом тако и ценом.
Мирослав Стајић
