класичне ратарске културе полако уступају место воћу. Све је више засада јабука и крушака, али и лешника. Осим великог и савременог засада јабука на око 400 хектара у близини Челарева, у власништву „Делта аграра“, све је више и мањих парцела под воћем. Упућени кажу да су се за воћарство великим делом определили и они који имају само неколико хектара земље, а који су се уверили у то да је оно много исплативије од класичног ратарења, односно сејања пшенице, кукуруза...
И док по проценама страчњака из Одељења за пољопривреду те локалне самоуправе тренутно, осим великих компанија, под воћем у тој општини индивидуални произвођачи имају више од 300 хектара под јабукама и крушкама, али и близу 50 хектара под лешником, што је у овом крају новина.
– Интересовање за јабуку порасло је од када је обезбеђен сигуран пласман, односно изграђене одговарајуће хладњаче и када је кренуо извоз у Русију – каже дипломирани инжењер пољопривреде Стеван Пилиповић. – Сигурно је да је зарада подстакла развој воћарства јер, на пример, по хектару засада јабука уз заливни систем и противградну мрежу, у зависности од године, остане од 3.000 до 5.000 евра. Додуше, зарада од крушака је већа, али оне не могу да буду лагероване у хладњачама колико јабуке.
Воћари кажу да је руско тржиште највише тражило златни делишес, па и грени смит, али тражене су и црвене сорте, као на пример клонови црвеног делишеса... Тражи се све што је квалитетно, али остаје и за домаће тржиште. Вишкове откупљују хладњаче бачкопаланачког трговинског предузећа „Подунавље“, постоји хладњача и у Челареву, а тржишне вишкове откупљује и овдашњи „Нектар“, фабрика која је регионални лидер у преради воћа и поврћа.
Стручњаци кажу да је будућност у воћарству, али само уз велико улагање у савремену производњу и заштиту. Наравно, додају да је битно урадити анализу земљишта, одабрати најисплативије и тражене сорте и уз све друго много радити јер зарада неће доћи самом садњом.
М. Суџум
